F.fm podcast Podcast by F.fm Platforma

Pitate se šta da radite sa odećom ili drugim tekstilom koji više ne nosite? Želite da reciklirate, ali ne znate kako ili gde? Pre nego što pronađete kontejner za reciklažu, predlažemo da isprobate 3 P (i jedno R) sPore mode: prepravku, popravku, prenamenu & redizajn odeće.

Gošće:
Ana Trošić Trajković je višestruko nagrađivana domaća dizajnerka, koja je 2018. godine pokrenula jedinstvenu koncept radnju u potpunosti posvećenu održivoj modi. U njenom Birou 354c svako od nas može da prepravi neki stari komad odeće, da ga da na redizajn (i od starog dobije nešto potpuno novo i drugačije) ili iznajmi komade poznatih lokalnih kreatora i nosi ih za specijalne prilike.

Dunja Trifunović je ekološka aktivistkinja koja priča o ulozi (ili izostanku uloge) mladih u kreiranju ekoloških politika, i tome zašto je moda kao deo pop kulture dobra stpenica za ulaz u širu priču kada je u pitanju eko-edukacija.

Pogledajte video epizodu na Ffm YT kanalu

Sa gostom Predragom Ratićem, direktorom centra za reciklažu tekstila Texeco odgovaramo na pitanja:

• Da li sav tekstil koji odložimo u kontejnere za reciklažu zaista bude recikliran?

• Koje vrste odeće i obuće mogu da se recikliraju, a koje ne?

• Koji proizvodi nastaju reciklažom tekstila?

• Da li je reciklirani poliester održiv proizvod?

• Da li ste znali da i spaljivanje spada pod reciklažu?

Ako ste gledali crtać Wall-e, onda znate da je zemlja budućnosti predstavljena kao ogromna deponija. Na žalost, ova sumorna, izmaštana budućnost preti da postane naša stvarnost. Mi imamo samo 12 regionalnih sanitarnih deponija, 135 nesanitarnih opštinskih smetlišta i preko 2500 divljih deponija (nezvanično imamo preko 3500 divljih deponija)*

Zato u ovoj epizodi Levi’s i F.fm serijala pričamo o mogućnostima reciklaže tekstila, aksesoara i obuće, kako ne bi završavali na deponijama + razbijamo mitove o reciklaži tekstila, da bi ona bila što efikasnija.

*Izveštaj o upravljanju otpadom u Srbiji 2021

Gošća: Újházi Adrienn, umetnica koja se bavi istraživanjem biomaterijala

Opis epizode:
Proizvodnja tekstila je uzrok prekomernog krčenja šuma, gubitka biodiverziteta i gomilanja sporo razgradivog otpada, dok su farme krzna, pored etičkih problema, postale i pretnja po ljudsko zdravlje – predstavljaju plodno tle za širenje zoonotskih bolesti poput COVID-19.

Zato pričamo o alternativama koje su dobre po nas, životinje i naše zajedničko prirodno okruženje – o BIOMATERIJALIMA.

Biomaterijali se dobijaju od raznih biljaka, voćnog otpada i mikroorganizama uzgojenih u laboratoriji, a mogu zameniti tekstil životinjskog porekla — uključujući kožu, krzno, vunu i svilu.

Újházi Adrienn je jedna od retkih biodizajnera koji na Balkanu razvijaju i testiraju ovu vrstu materijala, i u okviru Levi’s x F.fm podkasta priča koje su prednosti biomaterijala u odnosu na konvencionalni tekstil, kako se biomaterjali dobijaju i gde svi koji žele da se bave ovom vrstom modne inovacije mogu da se informišu i uključe.

Više informacija o proizvdonji biomaterijala na Balkanu

Újházi Adrienn sajt: https://adriennujhazi.com/
BioCoCulture IG: https://www.instagram.com/biococulture/?hl=en
BioCoCulture YT: https://www.youtube.com/@biococulture5986
Soma Bioworks: https://www.soma.eco/

Ova epizoda podkasta je nastala u saradnji sa brendom Levi's a u produkciji Podcast.rs platforme.

Naša prva epizoda snimljena uživo pred publikom.
💚Hvala svima koji su 24.09. bili sa nama i učestvovali u snimanju!

Održivost je tema o kojoj se sve više priča, ali u isto vreme, čini se - sve manje zna.
Ova epizoda podkasta zamišljena je kao retrospektiva rada F.fm platforme, te je posvećena priči o generalnim ekološko/etičkim pitanjima i izazovima kada je u pitanju rad modne industrije - globalno i lokalno.

Gosti:
Nataša Gligorijević, direktorka Centra za održivi razvoj Srbije i koordinatorka međusektorske radne grupe za održivi razvoj Nacionalnog konventa o EU
Nenad Radujević, generalni menadžer Beogradske nedelje mode 

Podkast je snimljen na Re:Connect festvalu u Pančevu iza kog stoji kompanija CWP koja se bavi razvojem projekata obnovljivih izvora energije.

U novoj epizodi pričamo koliko je ustvari toksična odeća koju nosimo i koje se sve štetne hemikalije koriste u tekstilnoj proizvodnji. Gošća je dr Jelena Milić - viši naučni saradnik na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu i saradnik organizacije Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHem). 

Pričamo o hemikalijama kojima se odeća tretira i koliko su one opasne, u kojoj meri se koriste i zašto bi sastav materijala trebalo transparentno da bude naznačen na etiketama:
✅Koliko smo izloženi opasnim i toksičnim hemikalijama putem odeće koju nosimo ?
✅ Koje hemikalije su najzastupljenije u proizvodnji tekstila i na koji način sve mogu uticati na naše zdravlje?
✅ U proizvodnji kojih komada odeće se najviše koriste toksične supstance?
✅ Koje su alternative dostupne?
✅ Kako da smanjimo izloženost štetnim hemikalijama iz garderobe i tekstila ?

Fenomen hiperkonzumerizma direktno je vezan za razvoj marketinga jer kampanje u ogromnoj meri utiču na naše kupovne navike i na to šta i koliko kupujemo. Sa porastom ekološke svesti, danas je veliki izazov prepoznati i izboriti se sa sve agresivnijim i sofisticiranijim marketingom i rastućim trendom greenwashing kampanja. 

U ovoj epizodi podcasta profesor Lazar Džamić, marketinški stručnjak i predavač priča o ETICI U MARKETINGU i odgovara na pitanja: 

*Šta etika u marketingu treba da podrazumeva, a kakva je situacija u praksi ?

* Koliko i zašto marketing kampanje utiču na naše potrošačke navike?

*Kako nas analiziraju marketing strategi i koje sve procene i podatke koriste ?

*Da li brendovi svesno greenwashuju ili samo nisu dovoljno edukovani o ekološkim temama ?

*Kako aktivisti mogu da se nose sa rastućim trendom greenwashing kampanja?

* Kako svi mi možemo da se izborimo sa agresivnim greenwashing kampanjama i šta je to što svako od nas može (i treba)  da radi ?



Lazar Džamić jedan je od vodećih digitalnih i kreativnih stratega, pisac, predavač i nekadašnji direktor za brend planiranje u evropskoj centrali kompanije Google. Bio je direktor planiranja u nekoliko vodećih integrisanih britanskih agencija. Nakon uspešne međunarodne karijere u marketingu, odlučuje da napusti biznis sektor, a nakon povratka u Beograd primarno je fokusiran na predavačku karijeru - predaje na Departmanu za digitalni marketing, Fakulteta za medije i komunikacije, kao i na nekoliko fakulteta u inostranstvu. Autor je brojnih tekstova o digitalnom marketingu, kao i nekoliko knjiga: Advertising Page (2000), Cvjećarnica u kući cveća (2012), Čaj od šljiva (2015). Marketing kroz sadržaj (2019), Putevi oko znakova (2020).