nova.rs nova.rs

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, o snazi solidarnosti i borbe za ono u šta verujemo, sa novinarkama Jovanom Gligorijević (Vreme) i Tamarom Urošević (TV N1).

Kao novinarke koje se bave društveno odgovornim temama, Jovana i Tamara su članice grupe Novinarke protiv nasilja, koja je sad već važan deo istorije našeg novinarstva, na polju zalaganja za etičko izveštavanje o nasilju prema ženama.

Iz te perspektive ispričale su svoje priče. Kako se nose sa teškim pričama koje novinarski obrađuju? Koliko je novinarkama važna podrška koju pružaju jedne drugima? Kako je u Srbiji izgledala borba za medijsko dostojanstvo žrtava nasilja nekad, a kako izgleda danas? Šta sve stoji iza naslova, TV priloga i priča koje poštuju javni interes, a šta je iza medijskih sadržaja koji zarad klikova i tiraža uništavaju živote?

Ovo su samo neka od pitanja koja su pokrenuta u ovom razgovoru, koji pruža uvid u jedno veoma važno polje medijske mašinerije.

Bliskost, razumevanje, poštovanje izviru iz širokih osmeha poznatih novinara, bračnog para Aleksandra i Jelene Gajšek, koji su brojnim anegdotama, šalama, ali i ozbiljnim savetima, porukama i životnim iskustvom, ispunili studio Mamazjanije, uoči uskršnjih praznika, kroz priču o svom braku dugom više od 20 godina i najvećim ljubavima, Anji (23), Teodori (19) i Andreju (13).

Deca su im moderna, a odgajana u tradicionalnom duhu. Ono čemu su Aleksandar i Jelena uvek težili je da im deca budu skromna, što je u današnje vreme, nažalost, osobina koja je retka i teško se stiče i održava. U razgovoru za Mamazjaniju pričaju koliko su ponosni na najstariju ćerku Anju, kojoj ništa nije teško, čak ni da pre zore ustaje i ide na posao, pa iako je moglo biti drugačije, ona je odabrala teži, ali možda lepši put.

U kući Gajšeka, Jelena je organizator, a oboje ističu da je dobra organizacija doprinela opstanku porodice u savremeno doba, u kojem je vreme najveća dragocenost i čini se nemoguće napraviti pauzu za predah. Porodica se okuplja na zajedničkom ručku, a uvek se jede za stolom, naglašava Jelena.

Jednoglasno kažu da se sa decom i dalje druže, iako su im ćerke odrasle, ali sada se njihovim okupljanjima, „pesničkim večerima“, pridružuju i drugari njihove dece, što im govori da ih vreme još „nije pregazilo“ i da deca, čak ni u adolescentskom periodu, ne moraju biti otuđena.

„U pubertetu su ćerke prestale da mi se poveravaju i malo sam se zabrinuo, a onda sam negde pročitao kako se sa 25 vraćaju roditeljima, pa evo čekamo tu 25.“, sa osmehom kaže Aleksandar, dok Jelena povremeno dobacuje sa šalama, koje kod oboje u trenutku izmame osmeh, a on govori da su u pitanju dvoje ljudi, koji su zajedno neuništvi.

Aleksandar i Jelena opisuju nam šta to znači tradicionalno vaspitanje i daju recept za održanje porodice u današnje vreme razvoda, individualnosti, otuđenosti.

Oni otkrivaju koji je tajni sastojak uspeha njihovog dugog braka i skladne porodice, i da mladi danas mogu biti moderni i religiozni u isto vreme.

Jelena se sa osmehom seća kako je to Aleksandar privukao „zdravim pogledom na svet“ kad su se prvi put sreli, ali i kako danas izgleda priprema zajedničke emisije, da li ih i koliko posao zbližava ili razdvaja.

U njihovoj kući poštuje se religija, ali decu nikada nisu pritiskali da odlaze u crkvu ili da poste. Međutim, sada kod ćerki primećuju da se vraćaju religijskim vrednostima, iako vode moderne i urbane živote. One dokazuju da je i to moguće.

Takođe, u razgovoru o religiji i crkvi, Jelena otkriva da li je istina da religiozni ljudi imaju predrasude prema homoseksualcima i koliko su zapravo mnogi u zabludi, jer „ako si normalan, gledaćeš kakav je neko čovek, i to je jedino što treba da nas zanima“.

Stigla je nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao"!

Nenad Kulačin i Marko Vidojković ušli su u blagu euforiju zbog toga što će Ivica Dačić posle 10 godina ponovo postati ministar policije, kladili su se u 100 dinara da li će Đilas ipak izaći na izbore, a jedan od voditelja se zahvalio Kruni Uni sa Hepija zbog uspostavljanja pristojne komunikacije između "zaraćenih" novinarskih strana.

Gost, frontmen jednog od najpoznatijih beogradskih pank bendova, Dža ili bu, Sabljar!

Sabljar je pričao o tome kako je kad ti masovno ubistvo obeleži kraj u kome živiš ceo život, savršeno se uklopio u pank rečnik DLZ govoreći o režimu, predsedniku, opoziciji i muzičkoj sceni u Srbiji, a učestvovao je sa 100 dinara i u pomenutoj opkladi.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako se komunista moli Bogu.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, sa politikologom Bobanom Stojanovićem o sistemima moći u opoziciji i u vlasti, o komunikaciji i porukama koje nam od izbora do izbora šalje vlast i koje šalje opozicija, ali i o tumačenju političkih dešavanja u vremenu u kom se čini da je informacija, izjava i odluka previše, a realnih događaja premalo.

Subvencije cene struje za fizička lica mogle bi prestati 2026. jer će EPS morati da ima CO2 sertifikat za proizvodnju struje.

Oko 80 posto električne energije u Srbiji proizvodi se iz prljavih izvora. Ukoliko idemo u Evropsku uniju, taj procenat će 2030. morati znatno da se smanji.

U Srbiji na cenu struje najviše utiče cene uglja i gasa. Većina termoelektrana ne ispunjava ekološke standarde, dok se u obnovljive izvore energije malo ulaže.

Sve više ljudi se odlučuje za ugradnju solarnih panela. Za jednu kuću potrebno je uložiti 6000 evra. Uloženo se vraća kroz cenu struje u roku od 6 godina, dok su garancije na panele 25 godina. U privredi uložen novac u solarne panele se vraća duplo brže zbog veće cene struje.

Gost: Marko Bulatović, ekonomista i stručnjak za energetiku

Nije tragedija ako dete ne govori, uvek se nađe način za neverbalnu komunikaciju, ali roditelji treba da imaju na umu da deca sa neurorazvojnim poremećajem iz spektra autizma nisu sva ista, zapravo svako je „priča za sebe“, kažu gosti nove Mamazjanije, prof. dr Nenad Glumbić, defektolog i oligofrenolog i glumac Bojan Krivokapić, voditelj podkasta „Neosvetljni ćošak“ i otac dvoje dece, devojčice Nevene i dečaka Bogdana, kojem je pre druge godine života dijagnostikovan autizam.

Naši gosti savetuju roditelje koji sumnjaju na autizam kod dece, da se što ranije jave stručnjacima, pedijatrima, defektolozima, logopedima, da ne „beže“ od svog deteta, već da pomognu i njemu i sebi. U porodicama u kojima je jedan član dete sa autizmom, često se zapostavljaju i potrebe roditelja, koje su veoma važne, naglašava profesor Glumbić i kaže da njima treba pomoći jer ako pregore, to nije dobro ni za koga, a dete ostaje bez zaštite i brige.

Bojan i njegova supruga pronalaze vreme za sebe, uprkos stalnoj brizi oko dece, od kojih jedno ima autizam.

„Moramo da mislimo i na nas, ne možemo oboje tokom 24 sata biti sa Bogdanom. Roditelji treba da izađu sa prijateljima na piće, da odspavaju, prošetaju. Treba da imaju vreme za sebe, kako bi mogli da se posvete detetu, jer ako su nezadovoljni i nervozni, onda će i dete to osetiti i svi trpe posledice“, priča Bojan.

Profesor Glumbić ističe da je svaka osoba sa autizmom različita, kao i svaki roditelj, i da se ne može svima prilaziti na isti način, da je propust našeg sistema što nemamo organizovanu pomoć, edukaciju i inkluziju u svakom smislu za ove porodice, kojih je sve više.

Navodi pozitivan primer Španije u kojoj postoje gradovi koji su u potpunosti posvećeni inkluziji i životu sa autizmom. Ipak, ističe da se ne može svaka metoda i sistemsko rešenje primeniti u svim društvima, jer su i građani, vaspitanje i odnosi, različiti.

Profesor objašnjava kako komunicirati i igrati se sa detetom koje ima autizam, dok Bojan opisuje šta je najteže roditeljima koji imaju decu sa autizmom i u čemu se takvo dete razlikuje od tipičnog deteta.

Naš gost, stručnjak za autizam, priča na koji način defektolozi roditeljima saopštavaju da im dete ima ovaj razvojni poremećaj i objašnjava kako se ovaj razvojni poremećaj u Srbiji tretira.

On takođe ukazuje na to koja zemlja ima najnapredniji sistem inkluzije i pomoći porodicama dece sa autizmom.

Naš poznati glumac govori o svom braku, izazovima i podršci, i naglašava zašto je važno da roditelji dece sa autizmom ostanu u braku, ali i zašto je to ponekad jako teško.

Najveće radosti, međutim, kod dece sa autizmom snose posledice, pa Bojan priča kako Bogdan voli da izlazi napolje, u park, a posebno na dečje rođendane, ali posle njih ne spava, plače, viče, uznemiren je, a roditelji sve to podnose, prihvataju i zajednički sa njim prolaze svaku fazu dok pomažu koliko mogu.

Profesor Glumbić savetuje roditelje da nikada ne odustaju. On poručuje da za sve postoji rešenje, da se mogu pripremiti za svaku sledeću fazu odrastanja njihovog deteta, da je moguće da se dete obrazuje, druži, zaposli, samo treba da se pomire sa činjenicom da nikada neće biti deo kolektiva, kao većina druge dece, ali je važno da je ono u svom svetu srećno.