nova.rs nova.rs

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, sa politikologom Bobanom Stojanovićem o sistemima moći u opoziciji i u vlasti, o komunikaciji i porukama koje nam od izbora do izbora šalje vlast i koje šalje opozicija, ali i o tumačenju političkih dešavanja u vremenu u kom se čini da je informacija, izjava i odluka previše, a realnih događaja premalo.

Subvencije cene struje za fizička lica mogle bi prestati 2026. jer će EPS morati da ima CO2 sertifikat za proizvodnju struje.

Oko 80 posto električne energije u Srbiji proizvodi se iz prljavih izvora. Ukoliko idemo u Evropsku uniju, taj procenat će 2030. morati znatno da se smanji.

U Srbiji na cenu struje najviše utiče cene uglja i gasa. Većina termoelektrana ne ispunjava ekološke standarde, dok se u obnovljive izvore energije malo ulaže.

Sve više ljudi se odlučuje za ugradnju solarnih panela. Za jednu kuću potrebno je uložiti 6000 evra. Uloženo se vraća kroz cenu struje u roku od 6 godina, dok su garancije na panele 25 godina. U privredi uložen novac u solarne panele se vraća duplo brže zbog veće cene struje.

Gost: Marko Bulatović, ekonomista i stručnjak za energetiku

Nije tragedija ako dete ne govori, uvek se nađe način za neverbalnu komunikaciju, ali roditelji treba da imaju na umu da deca sa neurorazvojnim poremećajem iz spektra autizma nisu sva ista, zapravo svako je „priča za sebe“, kažu gosti nove Mamazjanije, prof. dr Nenad Glumbić, defektolog i oligofrenolog i glumac Bojan Krivokapić, voditelj podkasta „Neosvetljni ćošak“ i otac dvoje dece, devojčice Nevene i dečaka Bogdana, kojem je pre druge godine života dijagnostikovan autizam.

Naši gosti savetuju roditelje koji sumnjaju na autizam kod dece, da se što ranije jave stručnjacima, pedijatrima, defektolozima, logopedima, da ne „beže“ od svog deteta, već da pomognu i njemu i sebi. U porodicama u kojima je jedan član dete sa autizmom, često se zapostavljaju i potrebe roditelja, koje su veoma važne, naglašava profesor Glumbić i kaže da njima treba pomoći jer ako pregore, to nije dobro ni za koga, a dete ostaje bez zaštite i brige.

Bojan i njegova supruga pronalaze vreme za sebe, uprkos stalnoj brizi oko dece, od kojih jedno ima autizam.

„Moramo da mislimo i na nas, ne možemo oboje tokom 24 sata biti sa Bogdanom. Roditelji treba da izađu sa prijateljima na piće, da odspavaju, prošetaju. Treba da imaju vreme za sebe, kako bi mogli da se posvete detetu, jer ako su nezadovoljni i nervozni, onda će i dete to osetiti i svi trpe posledice“, priča Bojan.

Profesor Glumbić ističe da je svaka osoba sa autizmom različita, kao i svaki roditelj, i da se ne može svima prilaziti na isti način, da je propust našeg sistema što nemamo organizovanu pomoć, edukaciju i inkluziju u svakom smislu za ove porodice, kojih je sve više.

Navodi pozitivan primer Španije u kojoj postoje gradovi koji su u potpunosti posvećeni inkluziji i životu sa autizmom. Ipak, ističe da se ne može svaka metoda i sistemsko rešenje primeniti u svim društvima, jer su i građani, vaspitanje i odnosi, različiti.

Profesor objašnjava kako komunicirati i igrati se sa detetom koje ima autizam, dok Bojan opisuje šta je najteže roditeljima koji imaju decu sa autizmom i u čemu se takvo dete razlikuje od tipičnog deteta.

Naš gost, stručnjak za autizam, priča na koji način defektolozi roditeljima saopštavaju da im dete ima ovaj razvojni poremećaj i objašnjava kako se ovaj razvojni poremećaj u Srbiji tretira.

On takođe ukazuje na to koja zemlja ima najnapredniji sistem inkluzije i pomoći porodicama dece sa autizmom.

Naš poznati glumac govori o svom braku, izazovima i podršci, i naglašava zašto je važno da roditelji dece sa autizmom ostanu u braku, ali i zašto je to ponekad jako teško.

Najveće radosti, međutim, kod dece sa autizmom snose posledice, pa Bojan priča kako Bogdan voli da izlazi napolje, u park, a posebno na dečje rođendane, ali posle njih ne spava, plače, viče, uznemiren je, a roditelji sve to podnose, prihvataju i zajednički sa njim prolaze svaku fazu dok pomažu koliko mogu.

Profesor Glumbić savetuje roditelje da nikada ne odustaju. On poručuje da za sve postoji rešenje, da se mogu pripremiti za svaku sledeću fazu odrastanja njihovog deteta, da je moguće da se dete obrazuje, druži, zaposli, samo treba da se pomire sa činjenicom da nikada neće biti deo kolektiva, kao većina druge dece, ali je važno da je ono u svom svetu srećno.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković rekli su na samom početku, 2017, da će DLZ trajati dok ne padne režim i evo nas, sedam godina kasnije pred tristotom jubilarnom epizodom, a biće ih, kako stvari stoje, još barem trista.

U prvom delu emisije momci su se šalili (jer samo to je preostalo) na račun rata u opoziciji, aplaudirali prvim rečima Zagorke Dolovac (nije "mama" ni "tata", nego "Hil"), izrazili solidarnost sa Čaletom, koja je trpela govor mržnje na govornici u Banjoj Luci, a javno su podržali Sergeja, koji je zbog nekoliko grama vutre na putu da postane osuđivano lice.

Gost, najbolji mogući, naš proslavljeni karikaturista, bez dlake na olovci i jeziku, najveća zvezda nedeljnika Radar, Dušan Petričić!

Dule je održao predavanje celoj Srbiji, koje je bilo toliko upečatljivo da su voditelji zanemeli, što će reći, bio je ovo jedan od retkih intervjua u kom nisu uskakali gostu u reč. Proverite zašto. Ah, da, bila je i torta.

A u Magarećem kutku moći ćete da vidite kako se briše patos u Savetu bezbednosti UN.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa psihoterapeutima i supružnicima Svetlanom i Markom Majkić o prepoznavanju, građenju i čuvanju ljubavi i braka, od prve faze zaljubljenosti do svih kasnijih faza kroz koje se ljubav i partnerstvo testiraju kasnije u životu. Marko i Svetlana su i sami dvadeset i pet godina u braku, a kroz psihoterapiju stekli su značajna iskustva radeći bračno savetovanje, tako da je njihovo iskustvo na ovu temu prožeto ličnim i profesionalnim primerima i lekcijama.

Utisak je da je džeparoša sve više, iako statistika govori da je 2023. prijavljeno 1639 krivičnih dela džepne krađe, 2022. prijavljeno 2273, a 2016. bilo je 5600 džeparenja prijavljenih policiji.

Prošle godine je u Beogradu uhapšeno 58 džeparoša, većina oslobođena ili osuđena uslovnom kaznom. Većina njih nema stalno prebivalište i stanuje u nehigijenskim naseljima.

U preko 90 posto slučajeva oštećeni nisu svesni gde i kada su odžepareni. Nekada su lopovi radili u paru i bili srednje dobi, danas to čine u grupama od 4-5 ljudi, većinom su to lica do 25 godina starosti i višestruki povratnici.

Podaci govore da u Beogradu "radi" oko 100 džeparoša, dok inspektora ima desetak. Jedni druge poznaju, što otežava rad.

Nekada su džeparoši radili u gradskom prevozu, danas to čine u podzemnim prolazima, tržnim centrima i na ulici. Najveći broj džeparenja se vrši iz ranca. Najkritičnije tačke su petlja kod Franša i Autokomande, ali i aerodrom Nikola Tesla. Nekada je to bio podzemni prolaz kod TC Ušće.

Ukoliko oštećeni ne želi da goni počinioca, krivično delo krađe se ne tretira, što je najčešći slučaj. Kazna može ići od pola do 3 godine zatvora.

Gost: Aleksandar Mitrović, Šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa beogradske policije