Sa obe strane granice Miljana Marković

Sada bih mogla da te pitam: ,,A gde si ti danas i šta ti radiš?" Ali iskreno, više od toga zanima me kako si? Hvala ti na slušanju i radujem se daljem druženju koje bi moglo da krene tvojim odgovorm na moje pitanje iznad - zaista, kako si istinski, bez pretvaranja i lažnog sjaja? Čekam tvoju poruku.

Šta misliš, može li se ikada svima udovoljiti? Već znam koji je tvoj odgovor. A šta onda misliš, treba li uopšte pokušati? Treba li se obazirati na tuđa mišljenja? Iako nije uvek lako, svi mi znamo da uveče na spavanje odlazimo samo sa sopstvenim snovima i da zato jedino njih vredi bez prestanka juriti.

Na red je došla mnogima najzanimljivija tema koju ne možemo preskočiti - šta sam sve dobila, a šta izgubila porvatkom iz Nemačke?

Oduvek sam verovala da u životu postoji druga opcija za sve, a u skladu sa tim i da nije jedino rešenje mog nezadovoljstva u Nemačkoj preseljenje. Dala sam sebi novu šansu na novom radnom mesu, a da li je vredelo čućete u današnjoj epizodi.

Naš narod ima dobru staru: ,,Ne može se jednim dupetom na dve stolice sedeti.'' Jeste li se ikada zapitali šta bi se dogodilo kada biste sve svoje vreme uložili samo u jednu stvar, i to onu koju volite?
Ovo pitanje proganjalo me je danonoćno dok sam radila u Nemačkoj, konstantno raštrkana na više strana od kojih me, očigledno, ona kojoj najviše vremena i energije posvećujem, apsolutno ne zanima. Strašno je bilo priznati okolini da ono o čemu sanja pola Balkana mene ne ispunjava i zato kažem bravo svima koji su uspeli da potisnu mišljenja i osude onih oko sebe i hrabro uzeli život u svoje ruke.

Kada ste vi shvatili da ne možete čekati ni na koga ukoliko želite živeti svoj, a ne tuđi život? Za mene je to bio period tokom pandemije, ali događaj koji mi je pomogao da to shvatanje zapravo pretvorim u delo bilo je prvo putovanje na koje sam se usudila otići bez ikoga koga poznajem.