Pantelićev Georeport Velike priče

Dobro došli u XLII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi nastavljamo da se bavimo spoljnom politikom Srbije, kao i relacijama Beograda sa Briselom, Berlinom ali i Kvintom.
U EU institucijama i državama članicama NATO-a u dobroj meri se slažu da Beograd na kratki rok neće dramatično pogoršati svoju aktuelnu poziciju ako nastavi da igra na četiri stola, ali u krugu od pet do deset godina, Srbija će postati slepo crevo Starog kontinenta, izolovana i zaboravljena, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze za građane nekadašnje najveće jugoslovenske republike.
Velika šansa koju bi Srbija trebalo a i morala bi da iskoristi za povratak na evropski kolosek jeste novi Fond za rast Zapadnog Balkana iz koga će moći da se povlače milijarde evra samo ako je spoljna politika usaglašena sa EU. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XLI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi se bavimo Srbijom, prostorom bivše Jugoslavije, procesom evropskih integracija, uticajem i ulogom Ruske Federacije u našem regionu. Takođe, pokušaćemo da objasnimo zašto se predsednik Srbije Aleksandar Vučić oseća kao da je u zamci ili u ćorsokaku, odnosno kakav je bilans njegove 12-godišnje vladavine.
Kao što Slobodan Milošević nije dobro razumeo domet i epohalnost pada Berlinskog zida, tako ni Vučić nije ukapirao razmere i dubinu promena koje su nastale na Starom kontinentu sa ruskom invazijom na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Srbija je Miloševićevu, upadljivo izraženu, vlastoljubivost i paranoju, platila izolacijom zemlje koja je trajala čitavu poslednju deceniju 20. veka, bombardovanjem i gubitkom Kosova. Vučić još uvek može da se vrati sa pogrešnog puta ili, ako hoćete, da se prebaci na ispravni kolosek.
Ako to ne bude uradio, Srbija će ponovo biti izložena izolaciji, teškim ekonomskim posledicama i odlivu najpametnijih, radno sposobnih i građanki Srbije koje se nalaze u fertilnom dobu, što će dovesti u pitanje i opstanak Srba, kao naroda, na dugi rok u zapadnobalkanskom regionu.
Istini za volju, predsednik Srbije još uvek može da koriguje maršrutu srpskog broda, ali neće to moći da učini ako napravi stratešku grešku u izboru glavnog saveznika i pokrovitelja. Njegova nervoza i nesigurnost su plod utiska gubljenja tla pod nogama jer su svi postulati na kojima je počivala politika zvaničnog Beograda dovedeni u pitanje.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XL izdanje Georeporta na sajtu Velike priče.U ovoj epizodi se bavimo Iranom. Klerikalni islamski režim u Teheranu se nalazi u veoma neobičnoj poziciji: na spoljnom planu Iran je imao više nego uspešnu 2023. godinu i početak 2024. ali je na unutrašnjem planu doživeo nekoliko ozbiljnih poraza, ili bolje rečeno upozorenje, uključujući i veoma nisku izlaznost na izborima prvog dana marta.
Islamski režim je morao da drži otvorena biračka mesta duže od predviđenog vremana kako bi prebacili 40 odsto izlasnosti. I pored toga nisu uspeli da izbegnu obaranje negativnog rekorda. Razlog slabog odziva birača bio je vrlo jednostavan: Ajatolah Ali Hamnej i njegove mule su odredili da Iranci biraju između lošeg, goreg i zlog. Odnosno između islamskih fanatika, islamskih radikala i islamskih konzervativaca.
Iransko društvo se sve više polarizuje na sledbenike Islamske revolucije i oponente koji bi želeli da Iran bude više Persija a manje Islamska Republika. Takođe, unutar vladajuće elite sprema se velika generacijska smena jer sa životne scene odlaze nosioci spomenice Homeinijeve revolucije iz 1979. godine. Potencijalno veliki problem je što je odlazeća generacija bila mnogo obazrivija, odgovornija i vodila je računa o taktici i strategiji, kao i koštanju povučenih poteza. Dolazeća vladajuća vrhuška odgajena u grudima Iranske revolucionarne garde (pasdarana) mnogo je beskrupuloznija, agresivnija, neodgovornija i ambicioznija.
U poslednje vreme, režim u Teheranu počeo je da miksuje islamski, nacionalni i imperijalni narativ kako bi oduzeo što je moguće veći prostor oponentima vlasti sa jasnim ciljem da ih svede isključivo na zapadno orijentisane ili proamerički nastrojene građane. Sa takvom etiketom u Iranu koji je gotovo pola veka prožet kampanjom protiv Zapada i SAD nemate mnogo šansi da postanete opasnost za vlast, tim pre što na Zapadu niko ne želi ili ne može da pomogne građanima Irana koji bi želeli drugačiju budućnost za svoju zemlju.
Gledajte i slušajte Georeport Željka Pantelića na YouTube i svim audio platformama
#iran #podcast #velikeprice #georeport

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XXXIX epizodu Georeporta na Velikim pričama. U ovom izdanju tema je Aleksej Navaljni i kuda ide Rusija posle njegovog ubistva.
Postoje male šanse, matematičari bi rekli teorijske, da ubistvo Navaljnog promeni nešto u ruskoj politici a kamoli da pokrene široke narodne mase i dovede do promena. Par hiljada ljudi okupljenih na sahrani Navaljnog u Moskvi govori da su medijski mrak i strah gotovo podjednako veliki i paralizujući. Smrt Navaljnog bi mogla da uđe u istoriju kao momenat u kojem je Ruska Federacija prešla „Rubikon" od autoritarne u totalitarnu državu.
Put u pakao je često popločan najboljim željama. Osobe koje su u najboljoj veri otvorile pregovore za razmenu Navaljnog za Vadima Krasikova – profesionalnog ubicu ruskih tajnih službi, osuđenog na doživotni zatvor u Nemačkoj zbog likvidacije Zelimhana Hangošvilija, lidera čečenskih separatista sa gruzijskim pasošem – nisu imale dobru procenu.
Rusija pokušava da menja svoje vladare samo kada izgubi ratove ili kada oni pokažu slabosti. U prvom slučaju se događaju revolucije, u drugom dvorske ili zakulisne spletke. Putin još uvek nije izgubio rat, a teško da će pokazati slabost, što je na svojoj koži iskusio i pokojni Prigožin i svi oni koji su podržali prošlogodišnji marš vagnerovaca ka Moskvi.
Pratite Georeport Željka Pantelića na YouTube i svim audio platformama.
#zeljkopantelic #velikeprice #georeport #podcast

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XXXVIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi pričamo o posledicama ruske invazije na Ukrajinu. Pre nego što krenemo u analizu, neophodno je podvući da u rusko-ukrajinskom ratu tačno znamo ko je ko: Rusija je agresor, Ukrajina je žrtva. Ako, hipotetički, Kremlj sutra odluči da zaustavi invaziju i povuče vojsku, rat prestaje istog dana. Ako Ukrajina prestane da se bori, potpisuje svoj kraj.
Drugim rečima, poraz Moskve platio bi Putinov režim, budući da je pravilo da se režimi u Rusiji menjaju nakon velikih i bolnih ratnih poraza. Poraz Kijeva bi imao nesagledive posledice ne samo za ukrajinsku državu i Ukrajince, već i za celu Evropu, počev od pribaltičkih republika koje bi se našle prve na udaru oživljenog ruskog imperijalizma.
Nije isključeno ni da bi Moldavija mogla da bude uvučena u novi rat preko Pridnjestrovlja, baš kao što treba biti oprezan i sa relativno velikim brojem „korisnih idiota“ među Srbima u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori koji bi mogli da žrtvuju Srbe kao narod i Srbiju kao državu da bi izvršili naređenja iz Kremlja i doprineli ostvarenju ruskih ciljeva u regionu.
Srbija je jedna od kolateralnih šteta ruske invazije na Ukrajinu sa negativnom perspektivom da postane velika žrtva. S jedne strane put Beograda ka članstvu u EU u poslednje dve godine nije blokiran zbog Kosova već zbog odnosa srpskih vlasti prema ruskoj agresiji na Ukrajinu. U EU postoji veoma brojan i tvrd blok država članica koje neće dozvoliti napredak Srbije sve dok ne bude uskladila svoju politiku prema Rusiji sa ostalim evropskim zemljama.
Na drugoj strani, predsednik Aleksandar Vučić, šta god mislili o njemu, nije ruski čovek, ali je dozvolio Kremlju, zbog političkih kalkulacija i utvrđivanja vlasti, da uđe, ili da se učvrsti, u veoma senzibilne strukture bezbednosnog, ekonomskog, energetskog i medijskog sistema u Srbiji. Dok proruska propaganda širi narativ protiv EU i SAD optužujući ih da žele da promene vlast u Beogradu, u suštini najveća opasnost za Vučića dolazi upravo iz Moskve.
Kako reče bivši komesar za proširenje EU Oli Ren pre petnaestak godina upozoravajući tadašnju vlast u Beogradu: u zagrljaju medveda je toplo, ali možete lako da budete ugušeni od njegove ljubavi.
Gledajte i slušajte podkast Georeport Željka Pantelića na YouTube, Spotify i svim audio platformama

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XXXVII izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi su nam u fokusu Sjedinjene Američke Države. Ne samo predizborna kampanja i duel Donalda Trampa i Džoa Bajdena, već i uzroci previranja u američkom društvu kao i Teksas, „država usamljene zvezde“ koja bi mogla da odigra veoma važnu ulogu kao usmeritelj američke istorije.
Donald Tramp je žedan osvete. Želja da vrati milo za drago svojim političkim protivnicima i onima koje smatra izdajnicima u vlastitim redovima toliko je jaka da deluje kao supersonično pogonsko gorivo, ali istovremeno zamagljuje rasuđivanje republikanskog kandidata za nominaciju na predsedničkim izborima. Trampov delirijum se video i kroz deljenje na društvenim mrežama videa u kojem se tvrdi da je njujorški tajkun izabran od Boga da vodi SAD i da je sa njegovim rođenjem počela božanska misija na planeti.
Propaganda lidera republikanaca i njemu naklonjenih medija i javnih ličnosti, poput Karlsona Takera, bila je toliko uspešna da danas više od 80 odsto Trampovih birača veruje da 6. januara 2021. godine nije bilo nasilja, a čak svaki treći je uveren da je sve organizovao FBI kako bi optužio Trampa za pobunu i onemogućio mu da se bavi politikom.
Pratite Georeport Željka Pantelića na Spotify i svim striming platformama


Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.