Patanđali - Joga sutre

Mihailo Kotarac
  • 0.0 (0)
  • PHILOSOPHY
  • WEEKLY SERIES

Savremeno čitanje - Mihailo Kotarac

Episodes

  1. EPISODE 1

    Joga sutre - savremeno čitanje | Uvod i dobrodošlica

    Uvreženo je mišljenje da je Joga sutre napisao Patanđali. Međutim, mnogo je verovatnije da je najveći broj skupio, a mali sam napisao. Originalni tekst nije sačuvan i nama su danas dostupni samo komentari, prevodi, interpretacije, komentari na interpretacije, kao i komentari na komentare. Tendencija u istorijskoj nauci je da se Patanđalijev život i rad smeste u prva dva veka nove ere, a da sve bude još napetije, sa sigurnošću se ne može utvrditi čak i da li se radi samo o jednoj osobi ili o više njih. Dodatne informacije nalaze se na stranici www.mihailokotarac.com

    14 min

  2. EPISODE 2

    Patandjali, šta je joga? - Joga sutre 1.1 - 1.4

    Prva sutra je uvod, najava, odnosno poziv da se fokusiramo, te da obratimo nepodeljenu pažnju na ono što sledi. U drugoj leži odgovor na pitanje šta je joga, definisana kao metod smirivanja tokova misli, odnosno uma. U trećoj zaključujemo da je Patandjalijeva glavna poruka da praktikovanjem joge smirujemo um, te da na taj način dolazimo do sklada sa sobom, upoznajemo i prihvatamo prave sebe. U četvrtoj sutri saznajemo da poistovećivanje sa sopstvenim mislima vodi nemirnom umu, te da na duži rok nije korisno. Dakle, glavni zadatak jogina i jogića je smiriti um. I sebi i drugima.

    5 min

  3. EPISODE 3

    Pet vrsta misli - Joga sutre 1.5 - 1.6

    Nakon što nam je objasnio da je joga zaustavljanje tokova misli, Patanđali u ove dve sutre objašnjava koje vrste misli postoje. On ni jednog trenutka ne kaže da su misli loše ili dobre, nego da nam mogu biti korisne i beskorisne. Tu crno-belu ILI/ILI sliku bi trebalo već na početku da ostavite po strani. Moj predlog vam je da Joga sutre uopšte ne tumačite u tom maniru, osim ako eksplicitno tako nije rečeno. Patandjali nam ovde prvo jasno kaže da nam misli mogu biti i korisne i beskorisne, pa onda predstavlja svih pet vrsta pojedinačno. Dakle, misli per se nisu loše, niti Patanđali od nas traži da prestanemo da mislimo. Naprotiv! On nas upoznaje sa njima!

    7 min

  4. EPISODE 4

    Detaljnije o pet vrsta misli - Joga sutre 1.7 - 1.11

    Tačna znanja koja stičemo direktnim iskustvom, ispravnim zaključivanjem i izučavanjem postojećih spisa. Ovde je zgodno podsetiti se da je, u vreme kada Patanđali skuplja i organizuje Joga sutre, korpus znanja dramatično manji nego danas. Osim toga, naravno da je religiozno obojen, te da uglavnom stoji u vezi sa verskim praksama i tekstovima vremena i podneblja (Vede, Vedanta itd.) i analizom istih. Pogrešna znanja koja nisu utemeljenja u stvarnosti. Ona nam daju pogrešnu sliku stvarnosti, jer u njoj nisu ni utemeljena. Drugim rečima: ne oslikavaju stvarnost takvom kakva ona zapravo jeste. Predstave koje se baziraju samo na rečima. One opisuju usvojene misli, ideje, koncepte koje pripisujemo određenom objektu, a ne samu stvarnost objekta. Snovi kao misli nastale u nesvesnom stanju, koje nisu “prave”, svesne misli jer kao takve ne postoje dok smo budni. Ključna sanskritska reč ovde je: "nidra" Sećanja kao iskustva ostala iz prošlih vremena.

    11 min

  5. EPISODE 5

    Vežba i nevezivanje - Joga sutre 1.12 - 1.14

    Nakon što smo naučili šta je joga, kao i kakve vrste misli postoje, red je da naučimo i kako da ih smirimo. Patandjali nam ovde nudi dva načela, dve komponente smirivanja tokova misli kojih se držimo na putu ka mirnom umu: vežba i nevezivanje. Vežba kao predan rad na smirivanju tokova misli uz neizostavnu redovnost, trajnost i posvećenost stabilizuju ne samo vežbu, nego po inerciji i sam tok misli. Nevezivanje za plodove vežbe, u smislu nevezivanja za čulne rezultate iste te za iskustvo nastalo vežbom je drugi esencijalni sastojak.

    5 min

  6. EPISODE 6

    Nevezivanje - Joga sutre 1.15 - 1-16

    Patandjali nam nudi dva načela kojih se držimo na putu ka mirnom umu, takoreći dve neizostavne komponente za smirivanje tokova misli: vežbu i nevezivanje. Nevezivanje je tema ove epizode. Nevezivanje Patanđali definiše kao kontrolu nad željom za posedovanjem toga što smo videli, o tome čuli, ili na neki drugi način iskusili. Po tom ključu za njega je vrhunsko nevezivanje totalna pobeda nad bilo kakvom željom za posedovanjem i plod je spoznaje suštinske razlike između materijalnog i nematerijalnog sveta.

    8 min

  7. EPISODE 7

    Ekskurs: puruša i prakrti

    Patanđali deli svet na materijalni i nematerijalni. Ova podela je preuzeta iz Samkja (Sankja) filozofske škole koja se razvijala uporedo sa jogom i drugim ortodoksnim hindu filozofijama. U takvoj podeli sveta naše misli, emocije i uopšte svi mentalni procesi pripadaju promenljivom, materijalnom svetu koji se zove prakrti. Nasuprot tome nematerijalni svet je večan, istinit i nepromenljiv. On se zove puruša.

    4 min

  8. EPISODE 8

    Miran um je svuda oko nas - Joga sutre 1.17 - 1.19

    Mi svakodnevno razmišljamo o svetu i u njemu “učestvujemo” jer u njemu živimo i učimo. Na osnovu stečenih iskustava i promišljanja donosimo zaključke i spoznajemo svet. Na kraju, uključivanjem novostečenih u postojeću matricu znanja, uz svest o tome da smo mi ti koji tumačimo, dolazimo i do samospoznaje. Dakle, ne uzimamo stvari zdravo za gotovo, nego se bavimo analizom lične uloge u usvajanju naučenog. Ovaj put je svesna umna, meditativna vežba, koja ostavlja tragove u podsvesti. Ovozemaljskim rečnikom rečeno: kad nas nešto interesuje, mi se time intenzivno bavimo, proučavamo i pokušavamo da osvetlimo taj fenomen sa što više strana. Kao kad hoćemo da naučimo neku novu veštinu. Stečena znanja integrišemo u korpus postojećih i, u idealnom slučaju sa svešću o tome da smo mi ti koji interpretiraju, nastavljamo da tumačimo svet iz verovatno nešto drugačije perspektive, da koristimo naučenu veštinu, i to zahvaljujući novostečenim znanjima. Sve se ovo dešava na nivou svesnog i ostavlja tragove u podsvesti gde se naše iskustvo se kumulira i formira intuiciju. Iz nepoznatog mi razloga ljudi su skloni da mistifikuju istu, te da joj bez razloga dopisuju razna čarobna svojstva, kao da priroda već sama po sebi nije dovoljno zadivljujuća i neistražena. Ono što nam Patanđalovde ovde kaže je da je svima nama – meni kao materijalisti i onima među vama koji sebe smatrate duhovnim bićima – materijalni svet oko nas ne samo nepresušni izvor nemirnog toka misli, nego i pouzdani alat za njihovo kanalisanje u smeru mirnog uma.

    11 min

  9. EPISODE 9

    Ostali putevi i posvećenost - Joga sutre 1.20 - 1.22

    Patanđalovde kaže je da nam tok misli smiruje širok dijapazon vežbi inspirisanih 1) verom, zatim 2) hrabrošću, odnosno vrlinom; zatim 3) upamćenim, odnosno sećanjima i onim što smo naučili u prošlosti; uz to dolazi i 4) usredsređenost, ali i 5) mudrost koju smo stekli proučavajući postojeća znanja. Koj god put da izaberemo ili koji god put da izabere nas, miran um je najdostižniji posvećenima. Od toga da li smo malo, srednje ili veoma posvećeni zavisi i koliko je put lak i koliko traje.

    7 min

  10. EPISODE 10

    Epizoda 10 - Pitanja i Odgovori

    Ako tek sada počinjete da slušate podkast, odnosno ovo je prva epozoda koju slušate, prekinite i vratite se na početak i epizodu "Uvod i dobrodošlica". Hvala i uživajte. Uzdravlje m PS Link ka rečnicima sanskritskog jezika: https://www.sanskrit-lexicon.uni-koeln.de/

    11 min

  11. EPISODE 11

    Vera ili poverenje? - Joga sutre 1.23 - 1.29

    Usredsređen, miran um se dostiže i predavanjem apsolutnom. Apsolutno je drugačije od svega. Ono je netaknuto smetnjama, postupcima i njihovim posledicama, kao i namerama. Ono je neprikosnoveni nosilac klice sveznanja. Netaknuto vremenom i učitelj je svih učitelja. Zvuk mu je jeka sloga OM. Otrkiva se ponavljanjem sloga OM. Tako se dostiže unutrašnja spoznaja i otklanjaju prepreke.

    11 min

  12. EPISODE 12

    Prepreke na putu ka mirnom umu - Joga sutre 1.30 - 1.32

    Na putu ka mirnom umu, a zatim i spoznaji, samorealizaciji… očekuju nas razne prepreke koje nam zamućuju tokove misli i uznemiravaju um. U njih spadaju: bolest, malaksalost, sumnjičavost, bezobzirnost, lenjost, rasejanost, pogrešni stavovi, nestabilnost i neistrajnost u vežbi. Verovatno ćete, ako budete čitali druge interpretacije, naići na nešto drugačije prevode ovih devet prepreka, koji su manje ili više slični. U pitanju su finese. Ono čime sam se ja vodio je potraga za srednjim rešenjem, najvernijim originalu. Isto važi i za deo u kojem je reč o patnji, frustraciji, telesnoj slabosti i nedostatku daha. Da sve zaokružimo jednom dobrom vešću: sve ove prepreke se mogu otkloniti na razne načine. Jedan od njih je vežbanje fokusa na jedan objekat.

    6 min
  • 12 Episodes

About

Savremeno čitanje - Mihailo Kotarac

Information