Magični krug Ponoćne priče

S1.E3. – Magični krug


Dobro veče, Ja sam Nemi Posmatrač, a Vi slušate „Ponoćne priče“.
Obilazim već 4 krug oko Slavije, možda tebi ta ideja deluje suludo, ali je ipak svojevrsni doživljaj. Zamisli da si na ringišpilu sa kog možeš da sagledaš sve čime odiše ovaj grad, tvoj i moj Beograd.


Iako sam rođen u njemu, a ti u njega dolaziš iz svog rodnog mesta, on je naš.i to niko ne može da ospori. Moj i tvoj. Pođi sa mnom jedan krug i videćeš. Samo ako želiš videćeš da sve ono lepo i manje lepo staje u jedan krug. Začarani ili ne, mi to ne znamo, ali je krug u koji se teško ulazi, a još teže iz njega izlazi. Od stanice do stanice oko Slavije, zastanem, udahnem duboko, posmatram i osluškujem. Dok slušam harmoničnu simfoniju dijalekata, analiziram odakle dolaze, tvoji i moji – sugrađani. Neki iz Blokova, Zemuna, neki iz Mladenovca, Aranđelovca, Niša, Novog Sada, Priboja, Šapca, Loznice… Misao mi odjednom preseče me nekakav bazd, smrad kakav do sada nisam osetio. Okrenuvši se levo desno pomislih da je Slavija opet spremna za rekonstrukciju kanalizacionih odvoda, ali ova mirisna nota je posebna. Posebna po svemu, pa i tome kako pomera želudac.


Obavijao me je sa svih strana bazd malograđanske nekulture. Mojih i tvojih sugrađana. Ni ti, ni ja se ne švercujemo, niti vičemo preko puta ulice ukoliko vidimo nekog poznanika. Ni ti, ni ja ne bacamo smeće po ulici, ali se u istom smeću davimo. Ko su oni? Ko smo mi? U svakodnevnoj žurbi ignorisaćeš bazd, ali kada proradi adrenalin na ringišpilu sve postaje jasnije. Realnost je što te ringišpil izdigne u nebesa i prebaci u neki drugi svet, a Slavija, ona te zadržava tu i sada.


Fontana je prelepa. Iako lepotu ne vidimo istim očima, mora se priznati da je lepa, ma koliko ona bila samo skupo plaćeni kamen preko kog se preliva voda o čijoj bistrini malo ko vodi računa. Nisam ni slutio da plastične kese mogu biti tako lepa dekoracija. Onako, svetluca poput zvezda na nebu dok se prelivaju boje iz plave u ljubičastu. Čak i ona grupa diletanata koja urinira u nju doprinosi njenoj lepoti. Sve je spontano. Zanima me, da li bi Marina udelila tihi aplauz za ovakav performans ili bi ga udostojila tišinom?


Dok se na otvorenoj beogradskoj pozornici odvija audicija talenata, obilazim još jedan krug i razmišljam da krenem dalje. Vođen time pitam se da li je Beograd postao platno po kome svi mogu da slikaju bez ikakvih ograničenja ili to nikada nije ni prestajao da bude. Da li je keltski Singidunum zadesio isti bazd dolaskom Rimljana, zašto je Mađarima smetao performans koji su izvodili Turci? Ne mogu da se oprostim za večeras, a da te ne pitam – da li želiš da izađemo iz ovog kruga ili ćemo performans sugrađana, mojih i tvojih da udostojimo tišinom.
Sada se nemi posmatrač odjavljuje. Laku noć.


Support Ponoćne priče by donating to their Tip Jar: https://tips.pinecast.com/jar/ponocneprice


Find out more at https://ponocneprice.pinecast.co


This podcast is powered by Pinecast.