3 min
Prvi koraci Ponoćne priče
-
- Documentary
Episode Notes
Ako ti se sviđaju ponoćne priče, podeli ih sa prijateljima putem društvenih mreža. Bakšiš nije obavezan, ali ukoliko želiš da podržiš "Ponoćne priče" možeš da ga ostaviš u teglici putem linka na kraju transkripta.
Dobro veče. Ja sam Nemi Posmatrač, a vi slušate „Ponoćne priče“.
Ja šetam ulicama grada. Volim ga, psujem ga i žalim se (na stvari koje za tebe mogu biti samo trivijalne prirode). Šetam i gledam. Slušam, svedočeći ružnoću i lepotu koja nestaje iz našeg voljenog grada. Sinoć me je šetanje odvelo pred Despota Stefana. Osećam se kao da hodam po ispucaloj koži rudarskog radnika, onog istog koji je o sebi davno zaboravio da brine, a sada kada ni umesto njega to više niko ne želi da čini i Bog je digao ruke. Gledam Dragoljuba, dok mu žena spava sa komšijom, sa kojim ne govori, i decom rasutom po Evropi, kako ispod Pančevačkog mosta nateže flašu dok čeka da se otvori kafana, da u njoj osvane još jednom. Poslednji autobusi, na izdisaju, nestaju jedan po jedan odvozeći još jedan besomučan dan. Horda hormonalno uzdrmanih bludnih mrava opseda Despota Stefana.
Zoran Mirković, lokalni kandidat za predsednika opštine, izvaćario je štampariju da mu napravi plakate kojim je oskrnavljena svaka fasada od Ktitora do Džordža Vašingtona. Naravno da za to neće odgovarati. Nema kome. Njegovi su na vlasti, a ovo je čista formalnost. Obećao je da će srediti fasade. Nije slagao. Sredio ih je. Sada liči na geto gde se na njegovoj polovini nazire grana drveta endemske vrste o kojoj niko ne brine u Botaničkoj bašti.
Pitam se zašto baba Jelica noću prodaje kaktuse. Ko ih kupuje? Već dvadeset godina (o) sedi na ćošku ispred pozorišta i verno ga čuva. Nikome ne smeta. Dočekala je i ispratila hiljade kulturnih ljudi koji žure na otvaranje sezone, i one koji žele da budu u njihovom društvu, konobare koji hramlju kao bogalji, kuvare koji mirišu na ćevape i brancina obavijenog citrusnim notama i kurve koje čekaju da obrnu još samo jednog, pa da idu kući. Oni su joj bili najdraži. Sa njima su odlazili i kaktusi. Uvek je bila nasmejana, ne skrivajući bore koje svako veče doslikava Beograd, premeštala je ostatak kaktusa.
Ne mogu da se oprostim za večeras, a da te ne pitam – da li poznaješ ovaj grad ili u njemu samo postojiš?
Nemi Posmatrač se odjavljuje.
Laku noć.
Support Ponoćne priče by donating to their Tip Jar: https://tips.pinecast.com/jar/ponocneprice
Find out more at https://ponocneprice.pinecast.co
This podcast is powered by Pinecast.
Episode Notes
Ako ti se sviđaju ponoćne priče, podeli ih sa prijateljima putem društvenih mreža. Bakšiš nije obavezan, ali ukoliko želiš da podržiš "Ponoćne priče" možeš da ga ostaviš u teglici putem linka na kraju transkripta.
Dobro veče. Ja sam Nemi Posmatrač, a vi slušate „Ponoćne priče“.
Ja šetam ulicama grada. Volim ga, psujem ga i žalim se (na stvari koje za tebe mogu biti samo trivijalne prirode). Šetam i gledam. Slušam, svedočeći ružnoću i lepotu koja nestaje iz našeg voljenog grada. Sinoć me je šetanje odvelo pred Despota Stefana. Osećam se kao da hodam po ispucaloj koži rudarskog radnika, onog istog koji je o sebi davno zaboravio da brine, a sada kada ni umesto njega to više niko ne želi da čini i Bog je digao ruke. Gledam Dragoljuba, dok mu žena spava sa komšijom, sa kojim ne govori, i decom rasutom po Evropi, kako ispod Pančevačkog mosta nateže flašu dok čeka da se otvori kafana, da u njoj osvane još jednom. Poslednji autobusi, na izdisaju, nestaju jedan po jedan odvozeći još jedan besomučan dan. Horda hormonalno uzdrmanih bludnih mrava opseda Despota Stefana.
Zoran Mirković, lokalni kandidat za predsednika opštine, izvaćario je štampariju da mu napravi plakate kojim je oskrnavljena svaka fasada od Ktitora do Džordža Vašingtona. Naravno da za to neće odgovarati. Nema kome. Njegovi su na vlasti, a ovo je čista formalnost. Obećao je da će srediti fasade. Nije slagao. Sredio ih je. Sada liči na geto gde se na njegovoj polovini nazire grana drveta endemske vrste o kojoj niko ne brine u Botaničkoj bašti.
Pitam se zašto baba Jelica noću prodaje kaktuse. Ko ih kupuje? Već dvadeset godina (o) sedi na ćošku ispred pozorišta i verno ga čuva. Nikome ne smeta. Dočekala je i ispratila hiljade kulturnih ljudi koji žure na otvaranje sezone, i one koji žele da budu u njihovom društvu, konobare koji hramlju kao bogalji, kuvare koji mirišu na ćevape i brancina obavijenog citrusnim notama i kurve koje čekaju da obrnu još samo jednog, pa da idu kući. Oni su joj bili najdraži. Sa njima su odlazili i kaktusi. Uvek je bila nasmejana, ne skrivajući bore koje svako veče doslikava Beograd, premeštala je ostatak kaktusa.
Ne mogu da se oprostim za večeras, a da te ne pitam – da li poznaješ ovaj grad ili u njemu samo postojiš?
Nemi Posmatrač se odjavljuje.
Laku noć.
Support Ponoćne priče by donating to their Tip Jar: https://tips.pinecast.com/jar/ponocneprice
Find out more at https://ponocneprice.pinecast.co
This podcast is powered by Pinecast.
3 min