3 min
Sloboda Ponoćne priče
-
- Documentary
Episode Notes
Ako ti se sviđaju ponoćne priče, podeli ih sa prijateljima putem društvenih mreža. Bakšiš nije obavezan, ali ukoliko želiš da podržiš "Ponoćne priče" možeš da ga ostaviš u teglici putem linka na kraju transkripta.
Dobro veče. Ja sam Nemi Posmatrač, a vi slušate „Ponoćne priče“.
Nije mi prvi put da peške prelazim Pančevački most, zapravo to činim često. Noću malo ređe.
Filharmonija jakih vetrova zviždi oko stubova masivne čelične konstrukcije. Krila usamljenog galeba mačuju sa vetrovima, gubeći pravo na slobodan let . Zašto nije ostao među svojim jatom, na bezbednom, koje na vrhu mosta čuči kao velelepna dekoracija koja svakodnevno oživljava monohromni most. Šta dokazuje? Kome? Još ne shvata da samostalna borba protiv vetrova najčešće bude fatalna. On ne odustaje, bori se do kraja. Igra se predstava koja nema reprizu. Bez obzira na ishod, on je pobednik.
Korak po korak, dok premazujem usne grožđanom mašću kako bih izborio sopstvenu bitku sa vetrovima, približavam se silazu sa mosta. Semafor trepće žuto. Adrenalin proradi u trenutku kada treba da napraviti izbor - da li preći ili ne. Dok odlažem izbor, iz žutog Jurgena sa rđavim tufnama, parkiranog pored pekare, čuju se zapomažući glasovi još jedne Katarine čiji uspeh na plej listi radio stanice u glavnom gradu i bogat instagram život, otplaćuju krici očeva goveda.
U Poenkaerovoj ulici, sa leve strane, prolazim pored vunarskog kombinata, sedišta duhova prošlosti koji se razigrano ogledaju u razbijenom ogledalu uspeha Jugoslovenskog preduzetništva. Kod kružnog toka, u zagrljaju i blago stisnutih ruku ljubav čuva dvoje staraca. Nešto malo niže od njih, dvojica momaka tridesetih godina šetaju kao stranci povremeno preplićući male prste. Na ćošku, Mirka i mladi pekar Bukva, sa šoljicom kafe u ruci, pale proizvodni pogon i odlaze u magacin. Preko puta, na ogradi parkinga polovnih automobila, Adana Veselinović, mlada avangardna slikarka iz Ribnice, laganim trzajima kista završava mural „Oslobođeni“.
Neshvaćeni, kriju se u mraku i tišini.
Ne mogu da se oprostim za večeras, a da te ne pitam – da li se osećaš slobodno ili si dekoracija beogradskog ubrzanog pulsa?
Nemi Posmatrač se odjavljuje.
Laku noć.
Support Ponoćne priče by donating to their Tip Jar: https://tips.pinecast.com/jar/ponocneprice
Find out more at https://ponocneprice.pinecast.co
This podcast is powered by Pinecast.
Episode Notes
Ako ti se sviđaju ponoćne priče, podeli ih sa prijateljima putem društvenih mreža. Bakšiš nije obavezan, ali ukoliko želiš da podržiš "Ponoćne priče" možeš da ga ostaviš u teglici putem linka na kraju transkripta.
Dobro veče. Ja sam Nemi Posmatrač, a vi slušate „Ponoćne priče“.
Nije mi prvi put da peške prelazim Pančevački most, zapravo to činim često. Noću malo ređe.
Filharmonija jakih vetrova zviždi oko stubova masivne čelične konstrukcije. Krila usamljenog galeba mačuju sa vetrovima, gubeći pravo na slobodan let . Zašto nije ostao među svojim jatom, na bezbednom, koje na vrhu mosta čuči kao velelepna dekoracija koja svakodnevno oživljava monohromni most. Šta dokazuje? Kome? Još ne shvata da samostalna borba protiv vetrova najčešće bude fatalna. On ne odustaje, bori se do kraja. Igra se predstava koja nema reprizu. Bez obzira na ishod, on je pobednik.
Korak po korak, dok premazujem usne grožđanom mašću kako bih izborio sopstvenu bitku sa vetrovima, približavam se silazu sa mosta. Semafor trepće žuto. Adrenalin proradi u trenutku kada treba da napraviti izbor - da li preći ili ne. Dok odlažem izbor, iz žutog Jurgena sa rđavim tufnama, parkiranog pored pekare, čuju se zapomažući glasovi još jedne Katarine čiji uspeh na plej listi radio stanice u glavnom gradu i bogat instagram život, otplaćuju krici očeva goveda.
U Poenkaerovoj ulici, sa leve strane, prolazim pored vunarskog kombinata, sedišta duhova prošlosti koji se razigrano ogledaju u razbijenom ogledalu uspeha Jugoslovenskog preduzetništva. Kod kružnog toka, u zagrljaju i blago stisnutih ruku ljubav čuva dvoje staraca. Nešto malo niže od njih, dvojica momaka tridesetih godina šetaju kao stranci povremeno preplićući male prste. Na ćošku, Mirka i mladi pekar Bukva, sa šoljicom kafe u ruci, pale proizvodni pogon i odlaze u magacin. Preko puta, na ogradi parkinga polovnih automobila, Adana Veselinović, mlada avangardna slikarka iz Ribnice, laganim trzajima kista završava mural „Oslobođeni“.
Neshvaćeni, kriju se u mraku i tišini.
Ne mogu da se oprostim za večeras, a da te ne pitam – da li se osećaš slobodno ili si dekoracija beogradskog ubrzanog pulsa?
Nemi Posmatrač se odjavljuje.
Laku noć.
Support Ponoćne priče by donating to their Tip Jar: https://tips.pinecast.com/jar/ponocneprice
Find out more at https://ponocneprice.pinecast.co
This podcast is powered by Pinecast.
3 min