Ivana i Ivan Zarić u podcastu Mamazjanija o odrastanju ćerki i detinjstvu koje „prebrzo prođe“
„Deca su nam porasla i nema više ranog ustajanja, buđenja za školu, pravljenja sendviča, ali ipak dani kad su bile u vrtiću - nedostaju“, pričaju gosti nove Mamazjanije, voditeljka i novinarka Ivana Zarić i glumac Ivan Zarić, roditelji dve, sad već velike, devojčice. Poslovi voditeljke i glumca, bez radnog vremena - od devet do pet, omogućili su Zarićima, kako kažu, da mnogo više kvalitetnog vremena provode sa svojom decom, nego što bi to možda uspeli sa kancelarijskim poslovima. „Uvek smo se dopunjavali i dogovarali ko šta radi, iako poslovi nisu bili podeljeni, nekako je to išlo spontano, ali imali smo dosta vremena za decu, mogli smo da im se posvetimo, što je im je mnogo značilo“, priča Ivana. Dok je starija ćerka bila mala, Ivana se na neko vreme povukla iz javnosti i prestala da radi, kako bi se posvetila porodici. „Nisam htela da ih podižu dadilje, iako smo imali bake i deke, ali bilo mi je važno da mi budemo sa njima u tom periodu ranog razvoja. Kasnije nije bilo lako ni vratiti se na posao, ali ne kajem se zbog te pauze“. U vaspitanju devojčica, koje su danas već velike i imaju 16 i 19 godina, pratili su sopstveni instinkt, nisu slušali savete, niti čitali udžbenike. „Mazili smo ih i davali im ljubavi onoliko koliko nam je to svima bilo potrebno. Spavale su u krevetićima do našeg kreveta, bili smo neko vreme svi u istoj sobi, blizu jedni drugima. Bilo je kasnije perioda da su bežale od poljubaca, zatvarale se u sobu i imale te simptome koje pubertet nosi, ali i danas se družimo i provodimo često slobodno vreme zajedno“, pričaju Zarići. U roditeljstvu je najvažnija mera, da decu ne gušimo, ne kontrolišemo, ali i da ih ne puštamo previše. „Nije lako naći meru, ali ona je neophodna. Takođe, važno je preneti im ljubav i model ponašanja, jer deca prepisuju sve od nas. Oni više gledaju, očima upijaju, nego što slušaju“, kaže Ivan. Najlepše i najbezbrižnije bilo je vreme kad su išle u vrtić, kaže Ivana. „Nedostaje mi taj period. Kasnije, kad su krenule u školu, sve je nekako proletelo. Danas je društvo takvo da se plašite za svoju decu, budućnost je neizvesna, a nama je najvažnije da one, uprkos svemu, ostanu da stoje čvrsto na zemlji i to smo im i rekli više puta. Važno je da ostanu stabilne i da jednog dana pronađu sebi i takvog, stabilnog muškarca, ovako kao što sam ja njihovog tatu“, uz osmeh zaključuje Ivana.
