Urbani razgovori

Aleksandra Bučko
Urbani razgovori

Važne teme 1na1 sa važnim i/ili interesantnim sagovornicima

  1. 2020. 07. 03.

    BLM i život bez diskriminacije, Urbani razgovori 15: Ilija Mihailović, Boston

    Breonna Taylor, Ahmaud Arbery i George Floyd su imena koja se povezuju sa najnovijim talasom protesta širom SAD-a ali i sveta kada je u pitanju život bez diskriminacije. U kontekstu Amerike to je “Black lives matter” ili “Crni životi vrede” a cilj im je – borba protiv sistemskog rasizma. U novim “Urbanim razgovorima” Ilija Mihailović priča upravo na ovu temu. Mihailović je trenutno u Beogradu zbog situacije izazvane korona virusom i završetka semestra, ali već tri godine živi u Bostonu i studira na Berkley univerzitetu. Peva u Gospel horu svog fakulteta – i jedini je beli evropljanin u tom horu. To mu, kako kaže, omogućava da bude povezan sa ljudima drugih rasa, nacionalnosti i vere. “Generalno, što se tiče protesta, mislim da je slika prikazana na dosta drugačiji način. Slažem se, postoje mesta u Americi gde su protesti bili užasno nemirni. Nisu bili baš najsigurniji. Ljudi su bili zaista ljuti, ljudi su bili besni. To je ono što ljudi moraju da shvate – taj bes je nešto što se taloži vekovima”. (Od 6,24) Šokirati da bi se čuo Dodaje i da su već mnogo puta ljudi mirno protestovali i pokušavali na miran način da prenesu svoju poruku, međutim, to nije dolazilo do osoba koji imaju moć da zapravo nešto promene. “Izgleda da je potrebno da te ljude šokiraš i da se nešto toliko dramatično desi da bi oni zapravo obratili pažnju na tvoju poruku i na ono što imaš da kažeš.” (od 8,21) Na kraju podkasta razgovaramo o rasizmu u Srbiji. Mihailović kaže da vidi povezanost između položaja Afroamerikanaca u Americi i Roma u Srbiji. Autorka: Aleksandra Bučko Produkcija: Fabrika kreativnosti --- Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message

    33분

  2. 2020. 06. 26.

    Svemir: gde smo sada i kuda dalje? Urbani razgovori 14 - Robert Džudžar, astrofizičar

    Solarni minimum, kao i evolucija Sunca, crne rupe ali i traženje planeta pogodnih za kolonizaciju teme su o kojima pričamo sa Robertom Džudžarom, astrofizičarem, koji je trenutno na doktorskim studijama u Melburnu u Australiji. Džudžar istražuje evoluciju galaksija koje se nalaze u grupama, preko gasa Vodonika. Planete pogodne za kolonizaciju i verovatnoća života sličnih civilizacija Problem predstavlja, prema rečima Džudžara, daljina. Na primer, letilice Voyager 1 i 2, koji su lansirani 1977. godine predstavljaju najudaljenije objekte koje je čovek lansirao. A Robert Džudžar kaže i da se tek sada, posle 43 godina dobijaju naznake da se Voyager 1 nalazi na granici Sunčevog sistema. (od 19,38) Zato Robert Džudžar kaže, postoje dve vrste istraživanja: jedna grupa razmatra gde bi mogli da naselimo ljude, na koju planetu u Sunčevom sistemu, a druga istražuje vansolarne planete.  (od 22,19) U objekte u našoj galaksiji koji bi mogli biti pogodni za ljude Džudžar nabraja Mars, Jupiterov satelit – Europa, i satelit Titan koji kruži oko Saturna. (od 26,56) A kada su u pitanju pretpostavke da li postoje civilizacije u našem Mlečnom putu, Džurdžar kaže, da je nedavno objavljen članak u kome su naučnici putem računjanja verovatnoće utvrdili da je to broj od 36. (od 24,14) Autorka: Aleksandra Bučko --- Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message

    34분

  3. 2020. 06. 19.

    Putovanje posle korone, Urbani razgovori 13: Dušan Vulović, turistična agencija Sedef Travel

    Cela situacija oko odlaska u inostranstvo, čak i sada kada su granice  otvorene deluje nesigurno. Posle iskustva koje su imali pojedini turisti  na granici Bugarske i Grčke od ne otvaranja granica, do nasumičnih  testiranja samo produbljuje nedoumice da li uopšte odlaziti na godišnji  odmor u neku drugu zemlju? Takođe, ako su sada turističke agencije u  gubitku – to znači i da u tu grupu kompanija u gubitku spadaju i hoteli,  vlasnici vila, restorana… Da li to znači da ćemo ovo ali i letovanje  sledeće godine plaćati skuplje? To su pitanja za gosta podkasta  „Urbani razgovori“, Dušana Vulovića iz turističke agencije Sedef Travel.  On podvlači da je sve nesigurno i da ako bi nešto tvrdio – „verovatno  bi slagao“. * Ako su vam informacije u ovom podkastu bili  interesantne i značajne podelite ovaj podkast i sa drugim osoba kojima  će ovo izdanje podkasta takođe koristiti. Možete to uraditi na  socijalnim mrežama, Fejsbuku, Tviteru, Instagramu ili pošaljite link od  podkasta. Takođe, ako imate sugestiju ili ideju, interesuje vas  nešto i voleli biste da o tome pričam u podkastu sa sagovornikom/com –  pišite mi: Fabrika kreativnosti na Fejsbuku ili fkreativnosti na  Instagramu. Autorka: Aleksandra Bučko --- Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message

    21분

  4. 2020. 06. 12.

    Nije toliko važno koje je delo, već da se ono razume, Urbani razgovori 12: Vladimir Gvozden, profesor na katedri za komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu

    „Neko je došao i vratio nešto u program i sad je sve super. Ne, nažalost nije sve super.“ Profesor književnosti Vladimir Gvozden u 34 minuta priča o okvirima epohe, uvođenju novih dela u gradivo, pa i nečemu što takođe ima veze programom, a to je sistem obrazovanja. Poenta je u sistemu, ne u jednoj pesnikinji Gvozden objašnjava, da to da li je Desanka Maksimović u program ili nije neće mnogo značiti ako ona nije pročitana. “Dakle, poenta je da se menja ceo sistem. I to nije poenta sada zbog ove diskusije. Meni je čak i žao što mi o bitnim društvenim pitanjima razgovaramo kada su u pitanju neke afere. I sad je ova afera završena tako što smo mi vratili Desanku, a problemi koji su suštinsku su ostali nedotaknuti. Neki su ispali dobri momci, neki loši momci. Neko je došao i vratio nešto u program i sad je sve super. Ne, nažalost nije sve super.“ (od 6,18) Ako vam se svidelo ovo izdanje podkasta – podelite ga sa osobama kojima će takođe biti interesantan ili koristan. Pošaljite link ili ga podelite na Fejsbuku, Twitteru ili Instagramu. Autorka: Aleksandra Bučko --- Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message

    34분

  5. 2020. 06. 05.

    Izbor na izborima, Urbani razgovori 11: Igor Besermenji, politikolog

    Kako nam se parlamentarni izbori približavaju postajemo svesni da treba da donesemo odluku. Tu odluku je odavno teško donetiupravo zbog manjka izbora, nepoverenja kako u političke partijetako i u nedemokratičnost na izborima, pa čak i konfuzije - koje stranke nastupaju na izborima, a koje ih bojkotuju. I šta dobijaju stranke koje umesto izlaska na izbore izaberu bojkot? Politikolog Igor Besermenji za podkast „Urbani razgovori“ objašnjava da iako se trenunto nalazi van Srbije, političku situaciju prati. Ali dodaje i da mu je draži scenario bojkota i neizvesnosti koje on može da donese od scenarija da „nađemo nekoga ko je najbliži našim ideološkim uverenjima, ali šta će to promeniti ukoliko oni idu u Skupštinu koja je faktički pretvorena u logor u kom je Maja Gojković upravnica i ukoliko znamo da neće imati priliku da javno govore?“ (od 19,48) Nepoverenje Utisak je da mnogi osećaju nepoverenje prema novim partijama koje se pojave na političkoj sceni. Što je verovatno potkrepljeno i iskustvima koje su ranije doživljavani – u smislu funkcionisanje stranke samo pred izbore, promena političke orijentacije, kao i „nestajanje stranke“. Beserminji misli da se nepoverenje dešava iz dva razloga. Prvi je taj da su ljudi na našim prostorima naviknuti da ih pre ili kasnije razočaraju. (od 3,46) Drugi je upravo nekonzistentnost političkih stranaka i ljudi koji su u političkom životu.  (od 4,55) Odgovornost je i na građanima „Odgovornost za to koliko će se ideja političke stranke sprovesti u delo leži i na samim ljudima koji podržavaju određenu političku partiju. Prosto, morate da izvršite veći pritisak na vaše predstavnike – ako ste ih već izabrali. Ne izabrali samo na izborima, već ako ste izabrali da im date svoju podršku, svoje simpatije. Onda morate na neki način da pronađete mehanizam da ih kontrolišete. Ako to ne radite, ako mislite da ste svoj posao obavili samo time što ste glasali za njih na izborima onda je neminovno da ćete se razočarati pre ili kasnije. (od 9,39) Ukoliko vam je podcast “Urbani razgovori” dao odgovore 1 na 1, podelite ga sa osoba kojima će takođe biti korisitan. Podelite na socijalnim mrežama: Fejsbuku, Tviteru, Instagramu ili pošaljite link ka podkastu. Autorka: Aleksandra Bučko --- Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message

    31분

  6. 2020. 05. 29.

    5G: šta je i sve dodatne teorije, Urbani razgovori 10: Dejan Vukobratović

    Razne su teorije koje izazivaju strah od 5G mreže u svetu, od zračenja do kompjutera pod nazivom „Zver“ koji preko čipova upravlja ljudima. Ono što je sigurno jeste da na teorije zavere utiče i to što ljudi nisu upoznati sa naukom. Takođe, 5G koji radi u novom opsegu frekvencija koji nikada nije bio korišćen i koji zbog toga može izazvati zabrinutost, u Srbiji ne možemo očekivati još otprilike 5 godina, kaže za podkast „Urbani razgovori“ Dejan Vukobratović, profesor telekomunikacija. Očigledan je “rat” između Amerike i kompanije Huaweii, pogotovo ukoliko uzmemo u obzir da je predsednik SAD Donald Tramp zabranio američkim kompanijama da sarađuju sa ovom kompanijom sa sedištem u Kini. “U polju razvoja tehnologije i 5G-a: tu postoji industrija koja to razvija i pravi, i postoji standardizacija u koju su svi oni uključeni. To je to standardizaciono telo koje se zove 3GPP koje u određenom periodu izbacuje novi set standarda. Od 4 generacije to je globalni standard. Postoje glasine i u našoj zajednici da postoji opasnost da se fragmentira 3GPP, odnosno da to više ne bude globalni standard u sledećoj generaciji. Što vam govori da na nivou najrazvijenijih nacija, koje najviše ulažu i najviše profitiraju, postoji neki problem. Mi to ne vidimo samo u telekomunikacijama, vidimo to i u drugim oblastima, da očigledno ta dva svetska giganta imaju problem kako da zaštite tržište i kako da zauzmu druga tržišta.” (od 5,08) Međutim, kaže Vukobratović, industrija najviše gura ovu mrežu, a zbog specifičnog i drugačijeg funkcionisanja 5G u odnosu na 4G mrežu dolazi i do promene načina distribucije mreže. (od 24,23) “Velike industrije koje žele da svoje fabrike automatizuju još više. Ali ne žele da to rade preko mobilnih operatera već da imaju sopstvene mreže.” --- Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message

    34분

  7. 2020. 05. 22.

    Da li je kriza prošla, Urbani razgovori 9/3: Milica Jakšić, psihoterapeutkinja

    Ukoliko se ne osećate dobro – to je okej. Okej je takođe i da se svojim tempom privikavate na “novo normalno stanje”. Iako je vanredno stanje u Srbiji prošlo, kriza još traje, a “neke životne lekcije su nam servirane iako nismo hteli da se upišemo u tu školu” – sumira Milica Jakšić psihoterapeutkinja u 20-minutnom podkastu “Urbani razgovori”. Milica Jakšić u podkastu „Urbani razgovori“ kaže kako je jedno sigurno, a to je da od ove krize niko nije izuzet: “Kriza koja na neki način još uvek trajeće uticati na nas u onoj meri u kojoj smo sa kriznim događajima u kontaktu. Ono što je specifično je da nema nikog ko je izuzet s obzirom da je ova kriza zadesila čitavo čovečanstvo.” (od 1,55) Na pitanje o trendu koji se u jednom trenutku pojavio, a to je trend “usavršavanja” i “rada na sebi” Jakšić objašnjava da bi bilo vrlo korisno da ne napravimo od kovida19 maraton u tome ko je bolje izdražao ili ko je postao pametniji, lepši zgodniji. (od 11,21) “Mislim da je važnije na ovo gledati kao na put ličnog otkrivanja, a ne ličnog triumfovanja jer smo puno stvari sami o sebi saznali i o drugim ljudima i o svetu. To je stvarno prilika da budemo malo mudriji, a ne lepši, pametniji i zgodniji pošto za to imamo ceo život da se popravimo”. ( od 15,30) --- Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message

    21분

  8. 2020. 05. 15.

    Urbani razgovori No 9/2: Svetski dan porodica u LGBT zajednici, Vedrana Mirković, psihološkinja, gurpa Izađi

    Iako se nacrt Zakona o registrovanju istopolnih zajednica zagovara već godinama - ne dešava se ništa, a pripadnici istopolnih zajednica i dalje čekaju na mogućnost da i zvanično postanu porodice u Srbiji, objasnila je Vedrana Mirković, psihološkinja koja koordinira radom savetovališta grupe “Izađi” za podkast “Urbani razgovori”. Bračne i vanbračne zajednice u Srbiji definisane su isključivo kao „zajednica života muškarca i žene“ -  a upravo zbog toga istopolni parovi nemaju prava na sklapanje bilo kakvih zajednica pred zakonom. To ih, potom, sprečava i da budu usvojitelji dece. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 15. maj proglasila  Svetskim danom porodica, koji se prvi put obeležio 1994. godine. Svetski dan porodice počeo se obeležavati s ciljem da se naglasi važnost porodice kao osnovnog elementa svakog društva. “Nekako je uvek na toj klackalici “evo samo još malo pa će se nešto desiti” a ono što se suštinski dešava je da ne dolazi ni do kakve promene, čak ni na nivou svesti kod ljudi. Odnosno, bilo kakvog vida rada sa građanima Srbije i približavanje iskustva istopolnih porodica, zašto postoje, koje su njihove karakteristike, koje nema potrebe mrzeti i napadati. U tom smislu mislim da se dosta sporo krećemo u čitavom tom procesu” (od 3,05) Mnoge države iako prepoznaju istopolne brakove, ne dopuštaju posvajanje dece. Prema sajtu Equaldex koji sadrži bazu podataka o pravima LGBT osoba u svetu  - u 44 države sveta je legalno usvajanje dece osobama u istopolnom braku, u 152 je "negde između", a u 26 država je ilegalno. "Nezgoda je kada stručni radnik (u Centru za socijalni rad) nije senzibilisan za istopolne parove. Onda nastaju situacije gde iako postoji zakon i dalje postoji diskriminacija” ( od 10,28) --- Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message

    35분
모두 보기(14개)

소개

Važne teme 1na1 sa važnim i/ili interesantnim sagovornicima

정보

  • 제작진
    Aleksandra Bučko
  • 방송 연도
    2020년
  • 에피소드
    14
  • 등급
    전체 연령 사용가
  • 저작권
    © Aleksandra Bučko
  • 웹사이트 보기
    Urbani razgovori

무삭제판 에피소드를 청취하려면 로그인하십시오.

이 프로그램의 최신 정보 받기

프로그램을 팔로우하고, 에피소드를 저장하고, 최신 소식을 받아보려면 로그인하거나 가입하십시오.
국가 또는 지역 선택

아프리카, 중동 및 인도

아시아 태평양

유럽

라틴 아메리카 및 카리브해

미국 및 캐나다