Elektrifikacija 2.0

Centar za unapređenje životne sredine

Ako pogledamo nekih 130 godina u prošlost, možemo videti da je Nikola Tesla započeo jednu neverovatnu promenu – proizvodnju čiste energije na Nijagarinim vodopadima. Međutim, čista energija je ostala nedosanjani san. Danas je pred nama novi talas elektrifikacije, ovog puta čistom, obnovljivom, energijom. Upravo zbog toga smo podkastu dali ovako simboličan naziv – Elektrifikacija 2.0. Bavićemo se temama poput uštede energije, proizvodnje struje za sopstvene potrebe, a pratićemo i najnovija tehnološka i tehnička rešenja iz ove oblasti. Šaljite nam predloge o temama koje vas zanimaju!

  1. 1d ago

    Klima, energija i odluke za budućnost

    Kako se promenjena klima odražava na proizvodnju struje, grejanje naših domova, cenu hrane, i svakodnevni život uopšte? I koliko smo spremni da odluke o budućnosti zasnivamo na onome što nauka već zna?U novoj epizodi podkasta „Elektrifikacija 2.0“, Vladan Šćekić razgovara sa prof. dr Vladimirom Đurđevićem, meteorologom, klimatologom i redovnim profesorom Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.Krećemo od leta koje je za nama, toplotnih talasa i suša, a zatim povezujemo klimatske podatke sa pitanjima koja neposredno utiču na naš život: koliko energije će nam trebati za grejanje i hlađenje, kako ćemo proizvoditi hranu i struju i šta možemo da uradimo da smanjimo buduće rizike.Sa profesorom Đurđevićem povezujemo podatke sa svakodnevnim iskustvom: sve većom potrebom za hlađenjem, blažim zimama i zgradama koje i dalje projektujemo prema klimi iz prošlosti.Koliko su naučnici pre petnaest godina dobro predvideli klimu u kojoj danas živimo, i kako mogu da utvrde koliko su klimatske promene doprinele baš onom toplotnom talasu ili suši koje smo osetili? Pratimo i kako se posledice promenjene klime prelivaju na ekonomiju i energetiku. Šta gubimo kada suša smanji prinose, a nizak vodostaj otežava rad elektrana? Razgovaramo o klimatskim politikama Srbije, ceni emisija i spremnosti institucija da znanje koje imamo pretvore u konkretne poteze.Profesor Đurđević objašnjava zašto odlaganje prilagođavanja povećava buduće troškove i zašto klimatski rizici moraju da postanu deo planiranja u energetici, privredi i javnim institucijama.Razgovaramo i o energetskoj sigurnosti: koliko su postojeći sistemi otporni na promenjene uslove i kakvu ulogu u budućnosti mogu da imaju solarne elektrane na krovovima i građani koji proizvode svoju energiju. 🔔 Pretplatite se na kanal i uključite obaveštenja za nove epizode.🌐 Više informacija o kupcima-proizvođačima:https://prozjumer.rs🌐 Više informacija o energetskim zajednicama:https://energetske-zajednice.rsPodkast „Elektrifikacija 2.0“ nastao je u okviru projekta Centra za unapređenje životne sredine „Građanska energija za zelenu transformaciju“, koji je deo EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.#Elektrifikacija20 #KlimatskePromene #EnergetskaTranzicija #ObnovljiviIzvoriEnergije #VladimirĐurđević

  2. Sep 7

    Elektrifikacija 2.0: Sunce je zakon! Kakav Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije nam treba?

    Srbija danas šalje pomešane signale. Najavljuju se ubrzane procedure, zone ubrzanog razvoja i veća prava građana, dok projekti čekaju, propisi se nedosledno tumače, a distributivna mreža ostaje zapostavljena.U novoj epizodi podkasta Elektrifikacija 2.0, razgovaramo sa Ivanom Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine, Ognjanom Pantićem iz Beogradske otvorene škole i Mirkom Popovićem iz Platforme za društveni razvoj i inovacije o jednom od najvažnijih pitanja energetske tranzicije u Srbiji: Da li će novi zakon zaista otvoriti prostor za obnovljive izvore i građansku energiju ili opet sve odlažemo kroz formalno ispunjavanje evropskih obaveza?Građanima se govori da treba da postanu aktivni učesnici energetskog sistema. U praksi, njihova prava često zavise od neusaglašenih propisa, sporih institucija i tumačenja pojedinačnog službenika.To nije samo administrativni problem. To je pitanje vladavine prava.U epizodi razgovaramo o tome zašto Srbiji nije potrebna još jedna izolovana izmena zakona, već reforma koja povezuje energetiku, građevinarstvo, prostorno planiranje, zaštitu životne sredine, finansije i rad distributivnog sistema.Posebno analiziramo zone ubrzanog razvoja obnovljivih izvora energije.One mogu ubrzati izdavanje dozvola i razvoj projekata, ali samo ako su zasnovane na ozbiljnim analizama i ako unapred štite prirodu, biodiverzitet, lokalne zajednice, prava građana i njihovu imovinu.Ubrzana procedura ne sme da znači ubrzano zaobilaženje propisa! Prve takve zone trebalo bi razvijati tamo gde su rizici najmanji: na krovovima, industrijskim objektima, napuštenim fabrikama, degradiranom zemljištu i drugim već izgrađenim površinama.Razgovaramo i o potrebi za jednostavnijim i jednakim procedurama. Isti projekat ne sme u jednoj opštini zahtevati dodatne dozvole, a u drugoj ne. Građani moraju unapred znati koju dokumentaciju podnose, ko donosi odluku i koliko dugo postupak može da traje.Jedno od mogućih rešenja jesu i testna regulatorna područja.U pojedinim lokalnim samoupravama, naseljima ili industrijskim zonama mogla bi se prvo proveriti nova pravila za priključenje elektrana, skladištenje i deljenje energije, energetske zajednice i kraće administrativne postupke. Cilj nije stvaranje prostora u kojem zakon ne važi, već bezbedno testiranje rešenja pre njihove primene u celoj Srbiji. Obnovljivi izvori energije nisu pretnja elektroenergetskom sistemu. Problem nastaje kada institucije ne planiraju, mreža se ne razvija, propisi nisu usklađeni, a odluke se donose bez analiza i učešća javnosti.Odgovor na tehnička ograničenja nije zabrana razvoja. Odgovor su ulaganje u distributivnu mrežu, savremeno upravljanje, dostupni podaci i odgovorne institucije.Energetska tranzicija ne sme da ostane prostor za privilegovane investitore, zatvorene procedure i projekte bez javne kontrole. Ona mora da donese veću energetsku nezavisnost, čistiji vazduh, predvidivije troškove i mogućnost da građani proizvode, koriste, skladište i dele energiju.Sunce, vetar i voda nisu samo resursi velikih energetskih kompanija. To su domaći izvori energije koji treba da rade u korist celog društva.Pogledajte novu epizodu podkasta Elektrifikacija 2.0 i uključite se u razgovor o tome ko donosi energetske odluke i ko od tranzicije ima koristi.🔔 Pretplatite se na kanal i uključite obaveštenja za nove epizode.🌐 Više informacija o kupcima-proizvođačima:https://prozjumer.rs🌐 Više informacija o energetskim zajednicama:https://energetske-zajednice.rsPodkast „Elektrifikacija 2.0“ nastao je u okviru projekta Centra za unapređenje životne sredine „Građanska energija za zelenu transformaciju“, koji je deo EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.#Elektrifikacija20 #ObnovljiviIzvoriEnergije #GrađanskaEnergija #EnergetskaTranzicija #Prozjumeri #EnergetskeZajednice #ZoneUbrzanogRazvoja #VladavinaPrava

  3. Sep 7

    Elektrifikacija 2.0: Trenutak istine za srpsku energetiku

    Srpska energetika nalazi se pred važnim izborom: da li ćemo ubrzati promene i iskoristiti potencijal obnovljivih izvora ili ćemo nastaviti da odlažemo odluke, dok ekonomska i društvena cena takvog pristupa postaje sve veća?U novoj epizodi podkasta Elektrifikacija 2.0, Vladan Šćekić razgovara sa prof. dr Nikolom Rajakovićem, profesorom Elektrotehničkog fakulteta u penziji i predsednikom Saveza energetičara, o najvažnijim problemima srpske energetike i mogućim pravcima njenog razvoja.Srbija i dalje približno dve trećine električne energije proizvodi iz uglja. Istovremeno, razvoj obnovljivih izvora usporavaju regulatorna ograničenja, dodatne procedure i nedovoljno modernizovana distributivna mreža. CBAM pokazuje da električna energija iz uglja više nije samo klimatski i ekološki problem, već i pitanje konkurentnosti EPS-a, privrede i cele zemlje.Da li mreža zaista nema kapaciteta za nove solarne i vetroelektrane? Koliki deo problema je tehnički, a koliki proizlazi iz nedostatka pametnih brojila, baterija, digitalizacije, pouzdanih podataka i savremenog upravljanja sistemom?Razgovaramo i o tome zašto je distributivna mreža verovatno najvažnije, ali i najpotcenjenije mesto energetske tranzicije. Upravo u njoj treba povezati prozjumere, krovne solarne elektrane, toplotne pumpe, električna vozila, baterije i buduće energetske zajednice.Prof. Rajaković objašnjava zbog čega postojeći tarifni sistem više ne odgovara energetici sa sve većim udelom solarne energije, kako bi dinamičke tarife mogle da pomognu i građanima i elektroenergetskom sistemu i zašto baterije nisu samo skladišta energije, već važan resurs za balansiranje i upravljanje mrežom.Otvaramo i šira pitanja budućnosti energetike: ulogu građanske energije, rast potrošnje data centara, elektrifikaciju grejanja i transporta, zeleni vodonik, nuklearnu energiju i novu vrstu tehnološke zavisnosti koju ona može da donese.Jedna od centralnih poruka razgovora je jasna:Spora dekarbonizacija je loša dekarbonizacija, a zakasnela postaje mnogo skuplja.Ako vas zanima šta zaista usporava energetsku tranziciju Srbije i kakvu ulogu u novom energetskom sistemu treba da imaju građani, pogledajte celu epizodu.Za više informacija o građanskoj energiji, solarnim elektranama i sticanju statusa kupca-proizvođača posetite:https://prozjumer.rshttps://energetske-zajednice.rshttps://cuzs.org.rsUkoliko imate pitanja u vezi sa podkastom, pišite nam na info@prozjumer.rsPodkast Elektrifikacija 2.0 proizvodi Centar za unapređenje životne sredine.#Elektrifikacija20 #EnergetskaTranzicija #Energetika #ObnovljiviIzvori #SrpskaEnergetika #EnergetikaSrbije #Dekarbonizacija #CBAM #EPS #EDS #AERS #MinistarstvoRudarstvaIEnergetike #SolarnaEnergija #Vetroenergija #CenaUgljenika #UgljenDioksid #Tarife #TarifniSistem #Struja #JeftinaStruja #SkupaStruja #DistributivnaMreža #ElektroenergetskaMreža #KapacitetMreže #PriključenjeOIE #Prozjumeri #KupciProizvođači #GrađanskaEnergija #EnergetskeZajednice #BaterijskiSistemi #SkladištenjeEnergije #PametnaBrojila #DigitalizacijaMreže #DinamičkeTarife #UpravljanjePotrošnjom #BalansiranjeSistema #ElektričnaVozila #VehicleToGrid #ToplotnePumpe #DataCentri #ZeleniVodonik #NuklearnaEnergija #EnergetskaNezavisnost #KlimatskaPolitika #CUZS #ProzjumerRs

  4. Sep 7

    Oni su budućnost srpske energetike - H-Bridges

    Ova epizoda je za sve one koji veruju da mladi ljudi ovde imaju šta da pokažu svetu.Postoji takmičenje na kojem studenti ne rešavaju zadatke za ocenu, nego prave tehnologije koje mogu oblikovati budućnost energije. Zove se International Future Energy Challenge, a u finalu takmičenja je studentski tim iz Srbije: H-Bridges.I mi navijamo da pobede!U novoj epizodi podcasta Elektrifikacija 2.0, Vladan Šćekić razgovara sa Žanom i Veljkom, članovima H-Bridges tima, koji okuplja studente oko razvoja prototipova iz oblasti energetske elektronike.Ovogodišnji zadatak je razvoj dvosmernog punjača za električno vozilo.Ovo možda zvuči tehnički, ali suština je vrlo jednostavna: energija treba da radi za ljude. Da domovi budu sigurniji. Da računi budu predvidljiviji. Da vazduh bude čistiji. Da mladi ljudi imaju priliku da ovde razvijaju znanje, rešenja i karijere koje vode ka boljem kvalitetu života.Zato ova epizoda nije samo priča o jednom takmičenju.Žana i Veljko pričaju kako funkcioniše tim od 23 studenta, kako se dele poslovi između hardvera, softvera i komunikacija, kako se priprema prototip za finale, zašto je energetska elektronika nevidljivi, ali ključni deo čiste energije, i šta znači kada studenti iz Srbije stoje rame uz rame sa timovima sa velikih svetskih univerziteta.H-Bridges već godinama pokazuje da znanje ne mora da ostane u knjigama, skriptama i ispitima.Može da se pretvori u uređaj.U tim.U međunarodni rezultat.U samopouzdanje jedne generacije.U dokaz da budućnost može da se pravi i odavde.Za nas je ova epizoda važna jer pokazuje nešto jednostavno: čistija i bolja budućnost neće doći sama. Nju će napraviti ljudi koji znaju, rade, uče, sarađuju i ne odustaju.A H-Bridges je jedan od timova koji tu budućnost već pravi.Pogledajte novu epizodu i upoznajte Žanu, Veljka i tim za koji ćemo svi navijati u finalu!Linkovi:H-Bridges: https://h-bridges.etf.bg.ac.rs/sr/H-Bridges Instagram: https://www.instagram.com/hbridges_etf/Centar za unapređenje životne sredine: https://cuzs.org.rsPortal za prozjumere: https://prozjumer.rsPortal za energetske zajednice građana: https://energetske-zajednice.rs/ #Elektrifikacija20 #HBridges #CUZS #EnergetskaElektronika #ElektričniAutomobili #ETF #Mladi #studenti #Srbija

  5. Apr 15

    Elektrifikacija 2.0: Prozjumeri toplotne energije

    U novoj epizodi podkasta Elektrifikacija 2.0, Vladan Šćekić razgovara sa Slobodanom Jerotićem, mašinskim inženjerom i stručnjakom za daljinsko grejanje, o ideji koja na prvi pogled deluje paradoksalno, ali u suštini logično: da građani ne budu samo potrošači toplotne energije, već i njeni proizvođači. Dok je koncept prozjumera u električnoj energiji već poznat, ova epizoda otvara pitanje njegovog proširenja na toplotnu energiju, posebno u kontekstu sistema daljinskog grejanja koji su dominantni u urbanim sredinama u Srbiji. Otkrivamo: Kako koncept kupca-proizvođača može da funkcioniše u sistemima daljinskog grejanja,Šta je daljinsko grejanje pete generacije,Zašto je lokalni nivo ključan za razvoj novih energetskih modela,Koje su tehničke i organizacione pretpostavke da jedna zgrada ili institucija postane toplotni prozjumerKako funkcioniše odnos između građana i toplana u novom modelu i zašto taj odnos ne mora biti konfliktanKako kombinacija toplotnih pumpi, solarnih sistema i daljinskog grejanja može smanjiti troškoveKo su idealni kandidati za primenu modela toplotnog prozjumeraNa koji način finansijski i društveni efekti zajedno oblikuju isplativost ovakvih projekataPoseban deo razgovora posvećen je analizi konkretnog modela razvijenog u Somboru, gde je razrađen koncept uvođenja toplotne pumpe u jednu školu kao baznog izvora energije. Kroz taj primer vidimo kako relativno mali kapacitet može pokriti većinu potreba za grejanjem, zahvaljujući pažljivoj optimizaciji sistema i razumevanju realnog profila potrošnje. U kombinaciji sa dodatnim korisnicima, poput gerontološkog centra koji se nalazi u istoj ulici, ovaj model pokazuje kako višak energije može postati resurs, a ne gubitak, i kako lokalne mreže mogu funkcionisati kao fleksibilni energetski sistemi. U širem kontekstu, epizoda otvara pitanje energetske bezbednosti i strukture postojećeg sistema u Srbiji, koji je i dalje dominantno zasnovan na fosilnim gorivima. Kroz istorijske primere i savremene izazove, ukazuje se na potrebu za diversifikacijom izvora energije i većim učešćem obnovljivih izvora koji se proizvode lokalno. Upravo tu se pojavljuje prostor za razvoj građanske energije i modela koji kombinuju centralizovane sisteme sa decentralizovanom proizvodnjom. Ova priča se prirodno nadovezuje na postojeće globalne energetske trendove, gde se nakon perioda dominacije velikih sistema ponovo vraćamo lokalnim, fleksibilnim rešenjima. Kao što su prvi elektroenergetski sistemi bili lokalni i ograničeni na male zajednice, tako se i danas, kroz koncept energetskih zajednica i prozjumera, vraćamo ideji da energija može biti proizvedena, upravljana i deljena bliže mestu potrošnje. Ako želite da razumete kako daljinsko grejanje može postati dvosmeran sistem, kako građani mogu aktivno učestvovati u proizvodnji energije i zašto se energetska tranzicija ne dešava samo na nivou države, već i u zgradama, ulicama i gradovima, ova epizoda donosi detaljan i analitičan uvid u jedan od mogućih pravaca razvoja energetike u Srbiji.

  6. Apr 3

    Elektrifikacija 2.0: Ko je upalio prvu sijalicu u Beogradu?

    Kako Beograd, bez novca, bez sistema i bez jasnog plana uspeva da uvede struju na kraju 19. veka - i šta nas ta priča uči?U novoj epizodi podkasta Elektrifikacija 2.0, Vladan Šćekić razgovara sa Zoricom Civrić, iz Muzeja nauke i tehnike, i vraćaju se u vreme prve elektrifikacije Beograda, period kada električna energija nije bila izvesnost, već rizična odluka.Razgovor ide dalje od uobičajene priče o „uvođenju struje“. Elektrifikacija se sagledava kao deo društvenog, političkog i infrastrukturnog projekta u kome su se preplitali interesi države, privatnog kapitala, nauke i svakodnevnog života građana.Otkrivamo:• Kako je Beograd, uprkos ograničenim resursima, uspeo da napravi iskorak ka modernom dobu i uvede električnu energiju• Zašto elektrifikacija nije bila samo tehničko pitanje, već i pitanje politike, finansija i upravljanja• Gde je u toj priči Nikola Tesla koji je tada posetio Beograd,• Kakvu su ulogu imali strani investitori u razvoju infrastrukture• Zašto je tramvajski saobraćaj bio ključan za razvoj električne mreže• Kako je izgledao prelaz sa petrolejskih fenjera na električno osvetljenje i koji su bili najveći izazovi tog procesa• Ko su bili ključni akteri - od Vladana Đorđevića do Đorđa Stanojevića, i kakve su sve odluke donosiliPoseban deo epizode posvećen je razumevanju kako su prvi elektroenergetski sistemi zapravo funkcionisali — kao izolovane, lokalne mreže, bez međusobnog povezivanja. Ova rana faza razvoja otvara zanimljivu paralelu sa savremenim konceptima decentralizovane proizvodnje i energetskih zajednica.Razmatramo i širi kontekst modernizacije Beograda krajem 19. veka - od vodovoda i kanalizacije, do javne rasvete, i kako su ove infrastrukture razvijane paralelno, često kroz improvizaciju, ali uz jasnu ambiciju da grad postane moderan evropski centar.Ako želite da razumete kako su nastajali prvi energetski sistemi u Srbiji, koliko su odluke o infrastrukturi zapravo političke i zašto istorija elektrifikacije danas zvuči iznenađujuće poznato — ova epizoda donosi analitičan i detaljan pogled na početke elektrifikacije u Srbiji.

  7. Mar 16

    Elektrifikacija 2.0: Energetska efikasnost između javnog dobra i privatne koristi

    Zašto je energetska efikasnost mnogo više od tehničkog pitanja i zašto o njoj moramo govoriti kao o razvojnoj i društvenoj temi?U ovoj epizodi podkasta Elektrifikacija 2.0 razgovaramo, sa Aleksandrom Macurom iz RES fondacije, o tome kako Srbija troši energiju, zašto kasnimo u unapređenju efikasnosti i kako su dizajnirane javne šeme subvencija koje danas oblikuju energetsku tranziciju.Razgovor ide izvan uobičajene priče o izolaciji i prozorima. Energetska efikasnost se sagledava kao pitanje pravednosti, poverenja u institucije, kvaliteta javnih politika i dugoročnih budžetskih odluka koje će plaćati i buduće generacije.Otkrivamo:• Šta znači energetski intenzitet i zašto Srbija i dalje troši više energije po jedinici BDP-a od evropskog proseka.• Zašto problem efikasnosti ne počinje samo u domaćinstvima, već i u proizvodnji električne energije i u sistemima grejanja.• Koje su ključne prepreke za ulaganja i zašto finansijski podsticaji nisu dovoljni bez standarda, zabrane loših tehnologija, ESCO modela i edukacije.• Kako funkcioniše program „Čista energija za građane“, kako se finansira i kakve rezultate daje.• Koje mere građani najčešće biraju i da li model „ko prvi dođe, prvi dobije“ vodi ka pravičnoj raspodeli sredstava.Drugi deo epizode posvećen je projektu „Javni ESCO“, planiranoj sanaciji oko 600 višeporodičnih zgrada na daljinskom grejanju. Razmatramo kako ESCO pristup funkcioniše u praksi, zašto je važna uloga institucionalnog posrednika i da li finansijska konstrukcija sa oko 50% javnog sufinansiranja otvara ozbiljna pitanja prioriteta i pravičnosti. Da li se time ubrzava tranzicija ili se dodatno podržava već privilegovani deo stanovništva?Razmatrali smo i kako energetsko siromaštvo ima izraženu rodnu dimenziju, zašto su žene, posebno u samohranim i starijim domaćinstvima, češće socijalno ugroženije i dodatno izložene posledicama boravka u energetski neefikasnim i zagađenim domovima. Kratko smo se osvrnuli i na situaciju u regionu, uključujući primere subvencija i ESCO modela u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.Ako želite da razumete kako funkcionišu subvencije, čiji su troškovi, a čije koristi od energetske efikasnosti i šta bi moglo da se unapredi u postojećim modelima, ova epizoda donosi analitičan i argumentovan pogled na jednu od ključnih tema energetske tranzicije u Srbiji.

  8. Mar 14

    Elektrifikacija 2.0: Da li je Srbija spremna za nuklearnu energiju?

    U novoj epizodi podkasta „Elektrifikacija 2.0“ prvi put smo se ozbiljno bavili nuklearnom energijom, od samih osnova. Ako želite da shvatite zašto se danas o nuklearnoj energiji toliko govori i šta to znači za Srbiju, ova epizoda je dobar uvod.Razgovarali smo o tome šta je nuklearna energija, kako funkcioniše u praksi, koje su njene prednosti, poput stabilne proizvodnje i niskih emisija CO₂, ali i pitanja koja se ne mogu zaobići, od bezbednosti i otpada, do cene i poverenja u institucije. Osvrnuli smo se i na različite tipove reaktora, uključujući i male modularne reaktore, o kojima se danas često govori kao o rešenju za budućnost.Razgovor smo proširili i na širi kontekst - kako se nuklearna energija koristi u svetu i Evropi, kao i kakva je situacija u našem okruženju.Važan deo epizode posvećen je i našem prostoru. Vratili smo se u period Instituta Vinča i jugoslovenskog nuklearnog programa, kroz godine moratorijuma, pa sve do današnjih odluka koje ponovo otvaraju pitanje nuklearne energije u Srbiji.Ovo je epizoda za sve koji žele da razumeju širu sliku. Nuklearna energija nije tema koja se tiče samo stručnjaka i strategija na papiru, već pitanja kakav energetski sistem gradimo i ko u njemu donosi odluke. Ako vam je makar jednom prošlo kroz glavu da li je nuklearna energija realna opcija za Srbiju, koliko je bezbedna i šta sve stoji iza tih odluka, ova epizoda je pravo izbor za početno informisanje.

See All (23)

About

Ako pogledamo nekih 130 godina u prošlost, možemo videti da je Nikola Tesla započeo jednu neverovatnu promenu – proizvodnju čiste energije na Nijagarinim vodopadima. Međutim, čista energija je ostala nedosanjani san. Danas je pred nama novi talas elektrifikacije, ovog puta čistom, obnovljivom, energijom. Upravo zbog toga smo podkastu dali ovako simboličan naziv – Elektrifikacija 2.0. Bavićemo se temama poput uštede energije, proizvodnje struje za sopstvene potrebe, a pratićemo i najnovija tehnološka i tehnička rešenja iz ove oblasti. Šaljite nam predloge o temama koje vas zanimaju!

Information

  • Creator
    Centar za unapređenje životne sredine
  • Years Active
    2023 - 2026
  • Episodes
    23
  • Rating
    Clean
  • Copyright
    © Centar za unapređenje životne sredine
  • Show Website
    Elektrifikacija 2.0