Izvolite u salon

Sve što ste želeli da znate o umetnosti.
  • 5.0 (1)
  • Visual Arts
  • Weekly

Dunja Trutin i Luka Tripković sa Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu vode vas kroz biografije, fenomene i zanimljivosti iz istorije umetnosti. Očekujte duboke analize, priče o velikim imenima umetnosti i teme obrađene iz ugla onih koji i sami stvaraju.

  1. 2d ago

    PRISVAJANJE SLIKE - Vladimir Milanović

    Pridružite nam se u salonu i upoznajte delo savremenog umetnika i profesora na Fakultetu likovnih umetnosti, Vladimira Milanovića. Umetnička praksa Vladimira Milanovića raznovrsna je u pogledu medija i metodologije, što oslikava i sama postavka aktuelne izložbe u Galeriji grafičkog kolektiva. U epizodi smo razgovarali, kako o postavci izložbe Kroz slojeve, tako i o pitanju aproprijacije sadržaja iz kulture, postupku koji je prisutan kroz čitavu istoriju umetnosti. Kada je preuzimanje tuđe slike opravdano, a kada predstavlja krađu? Na koji način slika može dobiti novi kontekst i višeslojno čitanje? Ovo su pitanja koja Milanovićev rad postavlja, kako kroz digitalne medije, tako i kroz grafički list.Vladimir Milanović (1979, Beograd)www.vladimirmilanovic.comDiplomirao je (2003), magistrirao (2008) i doktorirao (2014) na Grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Na Interdisciplinarnim magistarskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu stekao je zvanje magistra umetnosti u oblasti digitalne umetnosti (2009). Izabran je 2011. za asistenta, a 2022. za vanrednog profesora na Grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagao je na dvadeset samostalnih i na preko stotinu kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije i Grafičkog kolektiva. Dobitnik je nagrade Veliki pečat Galerije Grafički kolektiv za 2014, nagrade Zlatna igla Udruženja likovnih umetnika Srbije za 2021, kao i više nagrada na međunarodnim izložbama savremene grafičke umetnosti. Živi i radi u Beogradu.

    PRISVAJANJE SLIKE - Vladimir Milanović

  2. Oct 23

    Kako zavoleti umetnost? | Marija Jovičić (Umetnost kaže može) | Izvolite u salon 62

    Marija Jovičić, autorka Instagram profila Umetnost kaže može, gošća je nove epizode podkasta Izvolite u salon.Razgovarali smo o tome kako se danas govori o umetnosti i zašto mnogi i dalje imaju osećaj da je ona namenjena samo uskom krugu ljudi. Dotakli smo se pitanja kako društvene mreže mogu da postanu prostor ozbiljnog obrazovanja, šta znači popularizovati istoriju umetnosti bez pojednostavljivanja i zbog čega je važno da naučimo da posmatramo umetnička dela bez straha da ćemo ih „pogrešno“ razumeti.Pričali smo i o nastanku profila Umetnost kaže može, o tome kako izgleda stvaranje kvalitetnog edukativnog sadržaja, zašto pojedina umetnička dela i danas izazivaju snažne reakcije, kao i o tome kako umetnost može da postane deo svakodnevice svakoga od nas.Ako vam se dopada ono što radimo, pretplatite se na kanal, ostavite komentar i podelite ovu epizodu sa prijateljima. Vaša podrška nam pomaže da nastavimo da razgovaramo sa ljudima koji umetnost, kulturu i društvo čine bližim i razumljivijim široj publici.

    Kako zavoleti umetnost? | Marija Jovičić (Umetnost kaže može) | Izvolite u salon 62

  3. Oct 15

    Vinsent van Gog - SMRT (4. deo)

    U četvrtoj, ujedno i poslednjoj epizodi našeg serijala o Vinsentu van Gogu, stižemo do njegovih poslednjih dela - od autoportreta sa previjenim uhom, preko prizora iz Overa, do poslednjih slika koje je naslikao u prirodi. Šta se zapravo događalo sa Van Gogom u periodu koji je ostao obeležen pričama o njegovom mentalnom stanju, izolaciji i stvaralačkoj groznici? Kako se menja njegov odnos prema sopstvenom slikarstvu? I koja je zaista bila njegova poslednja slika (najverovatnije to nije ona na koju ste pomislili)? Ali priča se ovde ne završava.Posle Van Gogove smrti počinje druga etapa: stvaranje Van Goga kakvog danas poznajemo. Kako je njegovo delo sačuvano, predstavljano i postepeno dobilo status jednog od najprepoznatljivijih opusa u istoriji umetnosti? U tom procesu važnu ulogu imala je Johana van Gog-Bonger, supruga njegovog brata Tea — žena čiji je rad decenijama bio presudan za očuvanje i promociju Van Gogovog nasleđa. U ovoj epizodi zato ne govorimo samo o kraju jednog života, već i o početku stvaranja jednog mita. Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter! Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

    Vinsent van Gog - SMRT (4. deo)

  4. Oct 8

    Odsecanje uveta, Vinsent van Gog (3.deo) | Izvolite u salon 60

    Za samo nekoliko godina Vinsent van Gog od slikara koji još traži svoj stil postaje jedan od najprepoznatljivijih umetnika moderne umetnosti.Ali, upravo u trenutku kada njegovo slikarstvo doživljava najveću transformaciju, njegov život počinje da se raspada.U trećoj epizodi pratimo Van Goga od dolaska u Pariz 1886. godine, gde upoznaje impresioniste i otkriva novu moć boje, preko odlaska u Arl i stvaranja čuvenih slika poput „Suncokreta“, pa sve do susreta sa Polom Gogenom i nastanka Žute kuće.Šta je Van Gog tražio u Arlu? Zašto je želeo da okupi umetnike oko sebe? Kako je njegov odnos sa Gogenom postao sve napetiji? I šta se zapravo dogodilo tokom noći u decembru 1888. godine kada je Van Gog odsekao deo svog uveta?Priča o odsecanju uveta često se pretvara u legendu o „ludom geniju“. Ali iza tog događaja nalazi se mnogo složenija priča o prijateljstvu, umetnosti, izolaciji, očekivanjima i ličnoj krizi.Ovo je epizoda o trenutku kada Van Gog pronalazi svoj umetnički jezik i počinje da gubi kontrolu nad sopstvenim životom.Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

    Odsecanje uveta, Vinsent van Gog (3.deo) | Izvolite u salon 60

  5. Oct 1

    Vinsent van Gog, tužna potraga za ljubavlju (2.deo) | Izvolite u salon 59

    Vinsent van Gog je ceo život želeo da bude blizu ljudi. Želeo je ljubav, porodicu i osećaj pripadanj, ali su njegovi odnosi sa onima koje je voleo gotovo uvek završavali razočaranjem.U drugoj epizodi pratimo van Goga od trenutka kada odlučuje da postane umetnik pa sve do odlaska u Pariz 1886. godine. Govorićemo o njegovom odnosu sa Sien, o neuzvraćenoj ljubavi prema Ki Vos, o njegovim sukobima sa porodicom i o njegovoj neprekidnoj potrebi za bliskošću. Istovremeno pratimo nastanak slikara: prve ozbiljne studije, život među siromašnima, opsesiju seljacima i radnicima i konačno nastanak jednog od njegovih prvih velikih remek-dela, "Ljudi koji jedu krompir".Zašto je van Gog tako teško pronalazio ljubav? Da li je pokušaj da bude voljen bio povezan sa njegovom potrebom da slika?Kako je usamljenost oblikovala umetnika koji će promeniti tok istorije umetnosti?Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

    Vinsent van Gog, tužna potraga za ljubavlju (2.deo) | Izvolite u salon 59

  6. Sep 24

    Vinsent van Gog, najusamljeniji genije (1.deo) | Izvolite u salon 58

    Pre nego što je naslikao Zvezdanu noć, Suncokrete i postao jedan od najpoznatijih umetnika u istoriji, Vinsent van Gog je bio samo mladić koji nije znao gde pripada.U ovoj epizodi pratimo prvi, često zanemareni deo njegovog života: detinjstvo u Holandiji, porodicu van Gog, odnos sa bratom Teom, godine provedene u trgovini umetninama, neuspešne pokušaje da postane učitelj i propovednik, duboku religioznost i boravak među siromašnim rudarima u Borinažu. Zašto van Gog nije uspevao da pronađe svoje mesto u svetu? Zašto je toliko puta menjao životni put? I kako je čovek koji je sa 27 godina još uvek tražio svoj poziv konačno odlučio da postane umetnik? Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

    Vinsent van Gog, najusamljeniji genije (1.deo) | Izvolite u salon 58

  7. Sep 17

    Kako nastaju freske u Hilandaru? Gost: Goran Jović | Izvolite u salon 57

    Kako nastaju freske u Hilandaru? Kako izgleda rad na jednom od najznačajnijih srpskih manastira i šta znači posvetiti život monumentalnom slikarstvu? U ovoj epizodi podcasta Izvolite u salon gost je Goran Jović, vanredni profesor Fakulteta likovnih umetnosti, freskoslikar i umetnik koji učestvuje u realizaciji nekih od najznačajnijih savremenih projekata sakralne umetnosti.Razgovaramo o njegovom radu na freskama u manastiru Hilandar, iskustvu oslikavanja kripte Hrama Svetog Save, ali i o tome kako danas nastaju dela namenjena da traju vekovima. Goran govori o spoju zanata, duhovnosti i umetnosti, o odgovornosti koju nosi rad na sakralnim objektima i o tome koliko je prostora ostalo za autorski izraz unutar tradicije koja traje više od hiljadu godina.Dotičemo se i procesa nastanka freske (od prvih crteža i pripreme zida do rada na skelama i završnih poteza), kao i izazova sa kojima se susreću umetnici na velikim projektima obnove i oslikavanja crkava i manastira. Razgovaramo i o njegovom radu sa studentima Fakulteta likovnih umetnosti, značaju očuvanja kulturne baštine i mestu koje freskoslikarstvo i mozaik imaju u savremenoj umetnosti.Ovo je razgovor o umetnosti koja nadživljava svoje autore, o tišini ateljea i radu na skelama, o tradiciji koja se neprekidno obnavlja i o tome kako nastaju slike koje će generacije posmatrati vekovima.Ako vam se dopadaju razgovori o umetnosti, istoriji, kulturnom nasleđu i stvaralaštvu, pretplatite se na kanal Izvolite u salon, ostavite komentar i podelite epizodu.Goran Jović je vanredni profesor Fakulteta likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, gde predaje zidno slikarstvo i mozaik. Autor je brojnih fresaka, ikonostasa i mozaičkih kompozicija u sakralnim objektima u Srbiji i inostranstvu. Učestvovao je u oslikavanju kripte Hrama Svetog Save, kao i na projektima u manastiru Hilandar. Njegovi radovi izlagani su u zemlji i inostranstvu, a kroz umetnički i pedagoški rad posvećen je očuvanju i razvoju tradicije freskoslikarstva i monumentalnog zidnog slikarstva.

    Kako nastaju freske u Hilandaru? Gost: Goran Jović | Izvolite u salon 57

  8. Sep 10

    Nikola Dobrović: Od Dubrovnika do Generalštaba | gošća: Anđela Dukić | Izvolite u salon 56

    Nikola Dobrović jedan je od najvažnijih arhitekata jugoslovenskog modernizma i autor nekih od najprepoznatljivijih građevina i urbanističkih ideja Beograda. U ovoj epizodi „Izvolite u salon“ razgovaramo sa Anđelom M. Dukić, istoričarkom arhitekture i doktorantkinjom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, o Dobrovićevom životu, arhitekturi i urbanističkoj misli.Od njegovog rada u Dubrovniku i odnosa prema istorijskom gradu, preko posleratne obnove Beograda, do kompleksa Generalštaba, razgovaramo o tome šta je Nikola Dobrović želeo od moderne arhitekture i kakav je grad pokušavao da stvori.Šta je Dobrović podrazumevao pod modernom arhitekturom? Zašto je Generalštab toliko važan? Kakav je Beograd mogao da bude da su njegove urbanističke ideje u većoj meri ostvarene? I šta nam Dobrovićeva arhitektura govori o Beogradu danas?Anđela M. Dukić je rođena 1997. godine u Aleksincu. Osnovne i master studije završila na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odeljenje za istoriju umetnosti. Master tezu pod nazivom „Arhitektura javnih objekata u Nišu i okolini (1918-1941)“ odbranila je 2022. godine kod profesora dr Aleksandra Kadijevića, pod čijim mentorstvom je pohađala doktorske akademske studije istorije umetnosti. Oblast njenog naučnog rada i usavršavanja su nacionalno i jugoslovensko graditeljsko nasleđe novog i modernog doba – valorizacija, istoriografska eksplikacija i zaštita. Stipendistkinja je Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Februara 2025. godine izabrana je u zvanje istraživač-pripravnik. Dukić je bila saradnica u nastavi profesoru dr Aleksandru Kadijeviću na kursevima na Osnovnim akademskim studijama istorije umetnosti: „Arhitektura od renesanse do postmodernizma“, „Arhitektura u Srbiji (kraj 17-početak 21. veka)“ i „Arhitektura u Srbiji 1918-1941“. Pored naučne i nastavne aktivnosti, bavi se grafičkim dizajnom i fotografijom. Tokom osnovnih, master i doktorskih studija učestvovala je na velikom broju umetničkih i arhitektonskih izložbi i manifestacija u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti, Muzeja primenjenih umetnosti, Muzeja grada Beograda, Etnografskog muzeja i drugih referentnih ustanova i institucija. Od 2024. godine je članica-saradnica Matice srpske, a od 2026. godine je članica ULUPUDS-a i Kulturnog Ceraka.

    Nikola Dobrović: Od Dubrovnika do Generalštaba | gošća: Anđela Dukić | Izvolite u salon 56
See All (63)

About

Dunja Trutin i Luka Tripković sa Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu vode vas kroz biografije, fenomene i zanimljivosti iz istorije umetnosti. Očekujte duboke analize, priče o velikim imenima umetnosti i teme obrađene iz ugla onih koji i sami stvaraju.

Information

  • Creator
    Sve što ste želeli da znate o umetnosti.
  • Years Active
    2025 - 2026
  • Episodes
    63
  • Rating
    Clean
  • Copyright
    © Sve što ste želeli da znate o umetnosti.
  • Show Website
    Izvolite u salon

You Might Also Like