Izvolite u salon

Sve što ste želeli da znate o umetnosti.
  • 5.0 (1)
  • Visual Arts
  • Updated Weekly

Dunja Trutin i Luka Tripković sa Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu vode vas kroz biografije, fenomene i zanimljivosti iz istorije umetnosti. Očekujte duboke analize, priče o velikim imenima umetnosti i teme obrađene iz ugla onih koji i sami stvaraju.

  1. 2d ago

    Vinsent van Gog, tužna potraga za ljubavlju (2.deo) | Izvolite u salon 59

    Vinsent van Gog je ceo život želeo da bude blizu ljudi. Želeo je ljubav, porodicu i osećaj pripadanj, ali su njegovi odnosi sa onima koje je voleo gotovo uvek završavali razočaranjem.U drugoj epizodi pratimo van Goga od trenutka kada odlučuje da postane umetnik pa sve do odlaska u Pariz 1886. godine. Govorićemo o njegovom odnosu sa Sien, o neuzvraćenoj ljubavi prema Ki Vos, o njegovim sukobima sa porodicom i o njegovoj neprekidnoj potrebi za bliskošću. Istovremeno pratimo nastanak slikara: prve ozbiljne studije, život među siromašnima, opsesiju seljacima i radnicima i konačno nastanak jednog od njegovih prvih velikih remek-dela, "Ljudi koji jedu krompir".Zašto je van Gog tako teško pronalazio ljubav? Da li je pokušaj da bude voljen bio povezan sa njegovom potrebom da slika?Kako je usamljenost oblikovala umetnika koji će promeniti tok istorije umetnosti?Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

    Vinsent van Gog, tužna potraga za ljubavlju (2.deo) | Izvolite u salon 59

  2. Sep 24

    Vinsent van Gog, najusamljeniji genije (1.deo) | Izvolite u salon 58

    Pre nego što je naslikao Zvezdanu noć, Suncokrete i postao jedan od najpoznatijih umetnika u istoriji, Vinsent van Gog je bio samo mladić koji nije znao gde pripada.U ovoj epizodi pratimo prvi, često zanemareni deo njegovog života: detinjstvo u Holandiji, porodicu van Gog, odnos sa bratom Teom, godine provedene u trgovini umetninama, neuspešne pokušaje da postane učitelj i propovednik, duboku religioznost i boravak među siromašnim rudarima u Borinažu. Zašto van Gog nije uspevao da pronađe svoje mesto u svetu? Zašto je toliko puta menjao životni put? I kako je čovek koji je sa 27 godina još uvek tražio svoj poziv konačno odlučio da postane umetnik? Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

    Vinsent van Gog, najusamljeniji genije (1.deo) | Izvolite u salon 58

  3. Sep 17

    Kako nastaju freske u Hilandaru? Gost: Goran Jović | Izvolite u salon 57

    Kako nastaju freske u Hilandaru? Kako izgleda rad na jednom od najznačajnijih srpskih manastira i šta znači posvetiti život monumentalnom slikarstvu? U ovoj epizodi podcasta Izvolite u salon gost je Goran Jović, vanredni profesor Fakulteta likovnih umetnosti, freskoslikar i umetnik koji učestvuje u realizaciji nekih od najznačajnijih savremenih projekata sakralne umetnosti.Razgovaramo o njegovom radu na freskama u manastiru Hilandar, iskustvu oslikavanja kripte Hrama Svetog Save, ali i o tome kako danas nastaju dela namenjena da traju vekovima. Goran govori o spoju zanata, duhovnosti i umetnosti, o odgovornosti koju nosi rad na sakralnim objektima i o tome koliko je prostora ostalo za autorski izraz unutar tradicije koja traje više od hiljadu godina.Dotičemo se i procesa nastanka freske (od prvih crteža i pripreme zida do rada na skelama i završnih poteza), kao i izazova sa kojima se susreću umetnici na velikim projektima obnove i oslikavanja crkava i manastira. Razgovaramo i o njegovom radu sa studentima Fakulteta likovnih umetnosti, značaju očuvanja kulturne baštine i mestu koje freskoslikarstvo i mozaik imaju u savremenoj umetnosti.Ovo je razgovor o umetnosti koja nadživljava svoje autore, o tišini ateljea i radu na skelama, o tradiciji koja se neprekidno obnavlja i o tome kako nastaju slike koje će generacije posmatrati vekovima.Ako vam se dopadaju razgovori o umetnosti, istoriji, kulturnom nasleđu i stvaralaštvu, pretplatite se na kanal Izvolite u salon, ostavite komentar i podelite epizodu.Goran Jović je vanredni profesor Fakulteta likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, gde predaje zidno slikarstvo i mozaik. Autor je brojnih fresaka, ikonostasa i mozaičkih kompozicija u sakralnim objektima u Srbiji i inostranstvu. Učestvovao je u oslikavanju kripte Hrama Svetog Save, kao i na projektima u manastiru Hilandar. Njegovi radovi izlagani su u zemlji i inostranstvu, a kroz umetnički i pedagoški rad posvećen je očuvanju i razvoju tradicije freskoslikarstva i monumentalnog zidnog slikarstva.

    Kako nastaju freske u Hilandaru? Gost: Goran Jović | Izvolite u salon 57

  4. Sep 10

    Nikola Dobrović: Od Dubrovnika do Generalštaba | gošća: Anđela Dukić | Izvolite u salon 56

    Nikola Dobrović jedan je od najvažnijih arhitekata jugoslovenskog modernizma i autor nekih od najprepoznatljivijih građevina i urbanističkih ideja Beograda. U ovoj epizodi „Izvolite u salon“ razgovaramo sa Anđelom M. Dukić, istoričarkom arhitekture i doktorantkinjom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, o Dobrovićevom životu, arhitekturi i urbanističkoj misli.Od njegovog rada u Dubrovniku i odnosa prema istorijskom gradu, preko posleratne obnove Beograda, do kompleksa Generalštaba, razgovaramo o tome šta je Nikola Dobrović želeo od moderne arhitekture i kakav je grad pokušavao da stvori.Šta je Dobrović podrazumevao pod modernom arhitekturom? Zašto je Generalštab toliko važan? Kakav je Beograd mogao da bude da su njegove urbanističke ideje u većoj meri ostvarene? I šta nam Dobrovićeva arhitektura govori o Beogradu danas?Anđela M. Dukić je rođena 1997. godine u Aleksincu. Osnovne i master studije završila na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odeljenje za istoriju umetnosti. Master tezu pod nazivom „Arhitektura javnih objekata u Nišu i okolini (1918-1941)“ odbranila je 2022. godine kod profesora dr Aleksandra Kadijevića, pod čijim mentorstvom je pohađala doktorske akademske studije istorije umetnosti. Oblast njenog naučnog rada i usavršavanja su nacionalno i jugoslovensko graditeljsko nasleđe novog i modernog doba – valorizacija, istoriografska eksplikacija i zaštita. Stipendistkinja je Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Februara 2025. godine izabrana je u zvanje istraživač-pripravnik. Dukić je bila saradnica u nastavi profesoru dr Aleksandru Kadijeviću na kursevima na Osnovnim akademskim studijama istorije umetnosti: „Arhitektura od renesanse do postmodernizma“, „Arhitektura u Srbiji (kraj 17-početak 21. veka)“ i „Arhitektura u Srbiji 1918-1941“. Pored naučne i nastavne aktivnosti, bavi se grafičkim dizajnom i fotografijom. Tokom osnovnih, master i doktorskih studija učestvovala je na velikom broju umetničkih i arhitektonskih izložbi i manifestacija u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti, Muzeja primenjenih umetnosti, Muzeja grada Beograda, Etnografskog muzeja i drugih referentnih ustanova i institucija. Od 2024. godine je članica-saradnica Matice srpske, a od 2026. godine je članica ULUPUDS-a i Kulturnog Ceraka.

    Nikola Dobrović: Od Dubrovnika do Generalštaba | gošća: Anđela Dukić | Izvolite u salon 56

  5. Jul 2

    Petar Lubarda: Zašto ga smatraju najvećim slikarom Jugoslavije? | Izvolite u salon 55

    Petar Lubarda jedan je od najznačajnijih slikara 20. veka i jedna od ključnih figura moderne umetnosti na prostoru bivše Jugoslavije. Njegove monumentalne kompozicije, snažni pejzaži i ekspresivni potezi četkice zauzimaju posebno mesto u istoriji srpskog i jugoslovenskog slikarstva.U ovoj epizodi podkasta „Izvolite u salon“ govorimo o životu i delu Petra Lubarde – od njegovog detinjstva u Crnoj Gori i školovanja, preko ratnih iskustava i umetničkog sazrevanja, do nastanka najvažnijih dela koja su obeležila jednu epohu. Pokušavamo da odgovorimo na pitanje zbog čega su njegove slike i danas toliko moćne i zašto se Lubarda smatra jednim od najvećih umetnika ovog prostora.Kroz razgovor se bavimo njegovom biografijom i umetničkim razvojem, modernom umetnošću u Jugoslaviji, odnosom između ekspresionizma i apstrakcije u njegovom stvaralaštvu, kao i čuvenim ciklusima „Kosovski boj“ i „Crna Gora“. Govorimo i o načinu na koji su se pejzaž i istorija spojili u njegovom slikarstvu, o mestu koje Petar Lubarda zauzima u evropskoj umetnosti 20. veka i o snažnom uticaju koji je ostavio na generacije umetnika.Petar Lubarda nije slikao samo pejzaže i istorijske događaje – on je stvarao slike koje deluju kao da u sebi nose čitavu energiju jednog prostora i jednog vremena.

    Petar Lubarda: Zašto ga smatraju najvećim slikarom Jugoslavije? | Izvolite u salon 55

  6. Jun 25

    Najveći falsifikatori u istoriji - uživo iz MTS dvorane | Izvolite u salon 54

    Ko su najveći falsifikatori u istoriji umetnosti i kako su uspeli da prevare muzeje, kolekcionare i vodeće stručnjake? U ovoj epizodi istražujemo neverovatne priče ljudi koji su stvarali „izgubljena remek-dela“, prodavali lažne slike za milione dolara i godinama uspevali da obmanjuju umetnički svet. Od holandskog majstora falsifikata Han van Megeren, koji je nacistima prodao lažnog Vermera, do misterioznog falsifikatora poznatog kao Elmir de Hori, čije su se slike našle u najuglednijim galerijama sveta.Razgovaramo o tome kako nastaju falsifikati, zašto ih je često gotovo nemoguće otkriti i šta nam oni govore o tržištu umetnosti, autentičnosti i ljudskoj želji da posedujemo original. Otkrijte najveće prevare, najpoznatije falsifikatore i najneverovatnije skandale koji su uzdrmali svet umetnosti.Zahvaljujemo se Megacom distributerskoj kući na pozivu da zajedno napravimo ovu epizodu.

    Najveći falsifikatori u istoriji - uživo iz MTS dvorane | Izvolite u salon 54

  7. Jun 19

    Mrđan Bajić - Kome pripada sećanje? | Autoportret | Izvolite u salon 53

    Proslavljamo prvi rođendan podkasta uz epizodu sa Mrđanom Bajićem, vajarom, profesorom FLU u penziji i akademikom. Mrđan Bajić je jedan od najznačajnijih savremenih umetnika sa prostora bivše Jugoslavije. Njegovi radovi nalaze se na granici između skulpture, politike, istorije i javnog prostora, a njegova umetnička praksa već decenijama otvara pitanja identiteta, kolektivnog sećanja i odgovornosti umetnika u društvu.U ovoj epizodi razgovaramo o tome kako nastaju umetnička dela, kakva je uloga umetnika danas, zašto su spomenici važni, šta se dogodilo sa savremenom umetnošću nakon raspada Jugoslavije i može li umetnost zaista da utiče na svet u kojem živimo.Mrđan Bajić je rođen 1957. godine u Beogradu. Završio je vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u klasi profesora Jovana Kratohvila. Između 1985. i 1990. godine radio je na FLU kao asistent. Godine 1995. dobio je stipendiju Polok-Krasner fondacije iz Pariza. Od 1997. radi kao profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.Bajić, prema rečima dr Jasmine Čubrilo, pripada retoričkoj struji nove umetničke scene u Srbiji nastale početkom devedesetih godina 20. veka. Zapravo, Bajić je tu retoričku liniju u skulpturi počeo da razvija već tokom osamdesetih godina. U prvoj polovini devedesetih Bajićeva umetnost se ogleda u burnom neoekspresionističkom izrazu, dok se u drugoj polovini devete decenije oseća blago smirivanje oblika i linija. Uticaj Bajićeve umetnosti se takođe može videti i u radovima mnogih mlađih umetnika, njegovih učenika.Mrđan Bajić je samostalno izlagao u mnogim evropskim gradovima poput Beograda, Zagreba, Ljubljane, Pariza, Stokholma, Krakova, a takođe su njegovi radovi viđeni i na grupnim izložbama u Rimu, Njujorku, Sidneju, Krakovu, Parizu, Gracu, Kopenhagenu, Veneciji, Monaku i Solunu.Godine 2002. Mrđan Bajić je učestvovao na 25. bijenalu u Sao Paolu sa projektom Jugomuzej. Godine 2007. nastupa na 52. bijenalu vizuelnih umetnosti, gde predstavlja Srbiju projektom Riset (eng. Reset).Nagrade: Fond Ilija Kolarević, (Beograd, 1980); Fond Sreten Stojanović, (Beograd, 1981); Sedam sekretara SKOJ-a, (Zagreb, 1983); Premija Gradske zajednice kulture za 1983. godinu, (Beograd 1984); III PIJS, (Pančevo, 1987, 1993); Fond Ivan Tabaković, SANU, (Beograd, 1991); Nagrada Salona Monruž za skulpturu, (Pariz, 1992); Sava Šumanović, (Novi Sad, 2000); Fond Vladislav Ribnikar, (Beograd, 2001).2022. godine u Muzeju savremene umetnosti je upriličena retrospektiva "Nepouzdani pripovedač"* Dugujemo veliku zahvalnost profesoru Bajiću na ustupljeno vizuelnom materijalu.Video materijal: ARTDOC TEAM - Ljuba Jovićević, Nataša Pavlović, Aleksandar Jovanić

    Mrđan Bajić - Kome pripada sećanje? | Autoportret | Izvolite u salon 53

  8. Jun 11

    Prokleti genije: Tragični život Amedea Modiljanija | Izvolite u salon 52

    Amedeo Modiljani bio je jedan od najneobičnijih umetnika 20. veka. Tokom života borio se sa siromaštvom, bolešću i zavisnostima, dok su njegova dela često ostajala neprimećena ili neshvaćena. Danas se njegove slike prodaju za desetine miliona dolara, a njegovi prepoznatljivi portreti sa izduženim licima i tajanstvenim očima postali su simbol moderne umetnosti.U ovoj epizodi podkasta „Izvolite u salon“ govorimo o životu Amedea Modiljanija, njegovom dolasku u Pariz, prijateljstvima sa umetnicima avangarde, burnim ljubavnim vezama, odnosu sa Žan Ebutern i tragediji koja je stvorila jedan od najpoznatijih mitova u istoriji umetnosti.Kako je nastao stil koji je promenio moderno slikarstvo? Zašto su Modiljanijevi portreti toliko drugačiji od svega što je stvarano u njegovo vreme? I kako je umetnik koji je umro u bedi postao jedna od najvećih ikona savremene umetnosti?U razgovoru analiziramo Modiljanijeve slike, crteže, aktove i portrete, kao i istorijski kontekst Pariza početkom 20. veka, kada su nastajali modernizam, kubizam i nove umetničke avangarde.Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

    Prokleti genije: Tragični život Amedea Modiljanija | Izvolite u salon 52
See All (59)

About

Dunja Trutin i Luka Tripković sa Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu vode vas kroz biografije, fenomene i zanimljivosti iz istorije umetnosti. Očekujte duboke analize, priče o velikim imenima umetnosti i teme obrađene iz ugla onih koji i sami stvaraju.

Information

  • Creator
    Sve što ste želeli da znate o umetnosti.
  • Years Active
    2025 - 2026
  • Episodes
    59
  • Rating
    Clean
  • Copyright
    © Sve što ste želeli da znate o umetnosti.
  • Show Website
    Izvolite u salon

You Might Also Like