Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rs Gošća ovonedeljne epizode je prof. dr Snežana Smederevac, redovna profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, na Katedri za psihologiju. Tema ovonedeljne epizode je složenost ljudskog ponašanja. Zašto se ljudi ponašaju, razmišljaju, osećaju na određeni način? Da li su u pitanju procesi oblikovani usled uticaja okruženja ili geni regulišu svaki pokret, odluku i misao? Oblast koja se bavi ovim pitanjima je bihejvioralna genetika. Ona nastoji da odgovori na ove važne teme, nudeći uvid u složenu interakciju između gena i ponašanja.U ovoj epizodi probali smo da vas uvedemo u svet genetike, psihologije i ljudskog ponašanja. kroz složenu interakciju gena i sredine, i načinima na koje se oblikuju jedinstvene ličnosti. Popularne sintagme koje se odnose na ovu povezanost genskih i sredinskih uticaja na razvoj živih organizama, naglašavaju ili suprotstavljenost ovih fenomena – nature or nurture, ili međuzavisnost – nature of nurture. Prva sintagma, nature or nurture, odražava jednu od lažnih kontroverzi u nauci jer značaj gena i značaj okruženja stavlja u takmičarsku, međusobno suprotstavljenu poziciju. Ova kontroverza je doživela sudbinu svih ekstremnih pozicija u nauci postepenim dokazima za neodrživost obe vrste redukcionizma. Biološki, tj. genetički redukcionizam, suočen je s nizom dokaza o značaju sredinskih uslova za manifestaciju svih fenotipskih karakteristika, dok je psihološki redukcionizam suočen s nizom dokaza o značaju naslednih osnova za razvoj svih fenotipskih karakteristika. Zato smo, između ostalog, akcenat ove epizode stavili na proučavanje blizanaca, jer ono omogućava naučnicima da saznaju više o tome kako životna sredina osobe (način života, ishrana, porodica, vršnjaci, roditeljsko ponašanje) i nasledni faktori (DNK), imaju uticaj na nastanak i razvoj bazičnih osobina ličnosti i intelektualnih sposobnosti, ali i različitih bolesti i stanja. Bez blizanca, ovaj tip istraživanja bilo bi skoro nemoguće sprovesti. Zašto? Monozigotni (jednojajčani) blizanci dele sav nasledni materijal, te se razlike među njima mogu pripisati faktorima njihovog okruženja. Dizigotni blizanci, s druge strane, dele samo polovinu naslednog materijala, ali, kao i monozigotni, odrastaju u sličnoj životnoj sredini. Mnoge razlike između dizigotnih blizanaca mogu se pripisati razlikama u njihovim genima. Upoređivanjem razlika i sličnosti između monozigotnih i dizigotnih blizanaca, naučnici su u stanju da utvrde koliko određeni sredinski i nasledni faktori utiču na procese adaptacije. 1. Knjiga „Bihejvioralna genetika": https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-853-3.pdf 2. Registar blizanaca - prijava za učešće u istraživanju https://www.blizanci.rs/prijava.php 3. STAR...
