Agelast podcast

Galeb Nikačević Hasci-Jare
  • ٥٫٠ (٢٢٨)
  • رفاهية
  • يتم التحديث أسبوعيًا

Najstarija priča na svetu je mit o potrazi. Čovek otkako postoji, on traga. Traganje može da bude prostorno, ali traganje može da bude i unutrašnje. Tragamo za srećom, za identitetom, tragamo pokušavajući da odgovorimo na mnoga pitanja. Kroz razgovore i putovanja, ovo je moja potraga, moj pokušaj da pobegnem od besmisla.Agelast podcast je projekat Galeba Nikačevića.

  1. „Mi volimo da kažemo, ne da smo lokalni mediji nego mediji zajednice”, Južne vesti/021/Glas Šumadije

    قبل يوم واحد

    „Mi volimo da kažemo, ne da smo lokalni mediji nego mediji zajednice”, Južne vesti/021/Glas Šumadije

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Ovoga puta fokus je na važnosti, održivosti i problemima sa kojima se suočavaju upravo lokalni mediji. Lako je govoriti o centralnim i nacionalnim medijima koji su skoro uvek u fokusu šire javnosti dok se važnost i uloga lokalnih medija često prenebregava u toj jednačini. Sa druge strane, pritisci, finansijski problemi, kao i njihova presudna uloga u informisanosti i koheziji javnog prostora ostaje zanemarena. Kako biti istovremeno finansijski održiv, nezavistan i odgovarati na pitanja lokalnih zajednica u vremenima kada pritisci, posebno u manjim sredinama redovno idu i do interpesonalnog nivoa? Lokalni mediji su najčešće mesto gde buduće velike medijske ličnosti stasavaju, ali se veoma teško zadržavaju u nemilosrdnim tržišnim uslovima. Gosti u ovoj epizodi su nam predstavnici medija iz tri regiona, a to su: 1. Slobodan Krajnović, 021 iz Novog Sada2. Vitomir Ognjanović, Južne vesti3. Jovanka Nikolić, Glas Šumadije Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

    ٢ س ٦ د
  2. Kako pauci lete kilometrima bez krila i prave mrežu jaču od čelika? | dr Gordana Grbić | Agelast 343

    قبل ٤ أيام

    Kako pauci lete kilometrima bez krila i prave mrežu jaču od čelika? | dr Gordana Grbić | Agelast 343

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rs Svi pauci su otrovni, ali oko 90% njih ima toliko slab usni aparat da ne može da probije ljudsku kožu. Oni koji mogu, svesno kontrolišu da li će pri ujedu da ispuste otrov i u kojoj količini, jer za njegovu proizvodnju troše ogromne količine energije. Paučina, jedno od najvećih čuda prirodne arhitekture, smatra se jačom od čelika, otporna je na bakterije i nerastvorljiva u vodi. Pauci nemaju krila, ali lete, tako što ispuste dugačku nit paučine i puste da ih vetar nosi. Na takav način, mogu da prelete i na stotine kilometara. Pauci su najbrojniji kopneni beskičmenjaci na planeti i nastanjuju sve ekosisteme osim Antarktika. Opisano je više od 53.000 vrsta pauka, a samo u poslednjih 20 godina, u svetski katalog je uneto više od 14.000 novih. U Srbiji ih je zabeleženo oko 750, dok bi stvarni broj trebao da bude mnogo veći, zbog toga što ogromni delovi zemlje nikada nisu sistematski istraženi. Vrste poput crne udovice i tarantule vekovima izazivaju strah i divljenje među ljudima, što je dovelo do stvaranja brojnih mitova i narodnih rituala, ali i do naučnih otkrića koja su još neverovatnija od bilo koje legende. O fascinantnoj biologiji, evoluciji i zabludama koje prate jednu od najstigmatizovanijih grupa životinja na svetu, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Gordanom Grbić, biološkinjom i arahnološkinjom iz Novog Sada. Biologiju je diplomirala na Univerzitetu u Novom Sadu, gde se specijalizovala za zaštitu životne sredine. Doktorirala je na temu paukova Subotičke peščare, gde je sa timom sakupila više 23.000 primeraka pauka i popisala 225 vrsta, od kojih je 30 prvi put pronađeno u Srbiji. Vodila je istraživanja i na Fruškoj gori i Deliblatskoj peščari, koristeći paukove kao bioindikatore stanja ekosistema i kao dodatne argumente za zaštitu staništa. Jedna je od osnivačica udruženja „Paukovi Srbije“ i trenutno je jedina arahnološkinja u Srbiji, nakon što su svi ostali stručnjaci za paukove napustili zemlju. Saznajte više na sajtu: http://www.paukovisrbije.com/                                       https://www.facebook.com/paukovisrbije/ Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https:...

    ٢ س ٣٤ د
  3. „Tranzistor je najznačajniji izum modernog doba" | dr Vladimir M. Milovanović | Agelast 342

    ٢١ يونيو

    „Tranzistor je najznačajniji izum modernog doba" | dr Vladimir M. Milovanović | Agelast 342

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rs Mobilni telefoni, internet, automobili, medicinski uređaji, sateliti, veštačka inteligencija: ništa od toga ne bi postojalo bez tranzistora, komponente koju ne možemo da vidimo golim okom, a koja se nalazi u svemu što koristimo. Ako bi neko u budućnosti proučavao naše doba i pokušao da ga imenuje po materijalu koji ga je oblikovao, onako kako mi govorimo o kamenom, bakarnom ili bronzanom dobu, verovatno bi ga nazvao dobom poluprovodnika. Poluprovodnici su materijali poput silicijuma i germanijuma od kojih se prave tranzistori, a koji su osnova svakog mikročipa. Današnji mikročip, veličine otprilike jednog kvadratnog centimetra, sadrži oko 100 milijardi tranzistora. Svaki od njih je elektronski prekidač koji može da bude uključen ili isključen, a ta dva stanja, kodirana kao jedinica i nula, čine osnovu celokupnog digitalnog sveta. Tranzistori se na silicijumsku pločicu graviraju postupkom fotolitografije, korišćenjem svetlosti iz ekstremnog ultraljubičastog spektra. Uređaj koji to radi zove se steper, a proizvodi ga samo jedna firma na svetu, holandski ASML. Ovaj uređaj košta pola milijarde dolara, a proizvođaču je zabranjeno da ga prodaje kompanijama iz Kine. O tome kako funkcionišu poluprovodnici i tranzistori, kako se proizvode mikročipovi, zašto su došli do fizičke granice razvoja, te šta to znači za veštačku inteligenciju i budućnost tehnologije, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Vladimirom M. Milovanovićem. Redovni je profesor na Fakultetu inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a doktorirao je na Tehničkom univerzitetu u Delftu u Holandiji, gde se bavio fizikom i modelovanjem poluprovodničkih naprava. Radio je kao postdoktorski istraživač na Tehničkom univerzitetu u Beču, a potom je dve godine proveo na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, jednom od vodećih centara za istraživanje poluprovodnika u svetu. Bavi se projektovanjem integrisanih kola, poluprovodničkim procesima i efikasnim implementacijama algoritama veštačke inteligencije. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

    ٤ س ١٨ د
  4. „U rimskoj areni u Viminacijumu smo pronašli afričkog leoparda" | dr Sonja Vuković | Agelast 341

    ١٤ يونيو

    „U rimskoj areni u Viminacijumu smo pronašli afričkog leoparda" | dr Sonja Vuković | Agelast 341

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rs Na mezolitskim nalazištima na Đerdapu, pronađene su vilice i zubi životinja koje nisu ni sasvim vukovi ni sasvim psi. Reč je o tzv. tranzicionim jedinkama koje ukazuju na proces koji je trajao vekovima i koji govori u prilog mogućnosti da su vukovi na Đerdapu pripitomljeni lokalno, nezavisno od ostatka sveta. U Viminacijumu, rimskom vojnom logoru i gradu na Dunavu kod današnjeg Kostolca, iz prostora amfiteatra su iskopane kosti afričkog leoparda stare oko dva milenijuma. Radi se o jednom od svega nekoliko nalaza te vrste na prostoru nekadašnjeg Rimskog carstva, pronađenih van Koloseuma. Na istom lokalitetu su pronađene i kosti kamila koje nisu bile ni jednogrbe ni dvogrbe, već hibridne, sa karakteristikama obe vrste. Životinjske kosti čine većinu svih pronađenih predmeta na nekim arheološkim nalazištima. Na osnovu njihove veličine, oblika, tragova sečenja, hemijskog sastava i drevne DNK, arheozoolozi rekonstruišu način na koji su ljudi živeli pre više hiljada godina: šta su jeli, koje životinje su pripitomili, kojima su trgovali, a koje su koristili u ritualne svrhe. Između mezolitskog Đerdapa i rimskog Viminacijuma, smešteno je deset hiljada godina odnosa ljudi i životinja na ovim prostorima. O tom odnosu, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Sonjom Vuković, arheozoološkinjom i profesorkom na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Doktorirala je na analizi životinjskih kostiju iz amfiteatra u Viminacijumu, a vodila je i trogodišnji projekat „ARCHAEOWILD“ u okviru kojeg je sa timom istraživala promenu odnosa ljudi i divljih životinja tokom holocena. Studije i doktorat završila je pod mentorstvom profesorke Vesne Dimitrijević, utemeljiteljke arheozoologije kao naučne discipline u Srbiji. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

    ١ س ٤٥ د
  5. "Kako se u nauci dolazi do najboljeg znanja?", filozofija etike i AI u obrazovanju, dr Vlasta Sikimić

    ١٠ يونيو

    "Kako se u nauci dolazi do najboljeg znanja?", filozofija etike i AI u obrazovanju, dr Vlasta Sikimić

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Kako ljudi uče? Kako grupe uče? Zašto je grupa uvek pametnija od svakog pojedinca u njoj i zašto je važno da to razumemo? Koji je potencijal raznovrsne grupe ljudi u kojoj svako ima različita znanja i veštine i koje su potencijalne opasnosti ukoliko je grupa homogena, bez raznovrsnosti u znanjima i veštinama? I kako na taj način kreiramo "svoju" stvarnost ili padamo pod uticaj "tuđe" stvarnosti. I kakve to veze ima sa medijskim ekosistemom danas? Danas, ako se ne razume tehnologija, ako se nema svesti o tome kako funkcioniše algoritam iza ekrana i na kom principu radi veštačka inteligencija, zapravo se više uopšte ne razume ni uticaj modernih medija. Taj uticaj direktno oblikuje našu svakodnevicu, društvene odnose, a najviše obrazovanje i razvoj novih generacija. Medijska pismenost je suštinski prestala da bude lekcija iz jezika i postala je lekcija iz tehnologije. ​Upravo to je povod za novu epizodu Agelast specijala o medijskoj pismenosti, a gošća je dr Vlasta Sikimić, vanredna profesorka filozofije etike na Tehnološkom univerzitetu u Ajndhovenu. Njen rad u oblastima socijalne epistemologije i filozofije veštačke inteligencije otvara ključna pitanja o tome kako algoritmi menjaju način na koji društvo uopšte definiše istinu. Posebno je zanimljiv njen fokus na obrazovni sistem i projekte koji istražuju kako tehnologija, umesto da umrtvi kritičko mišljenje, može da se koristi za razvijanje intelektualnih vrlina kod mladih. ​Ovaj razgovor donosi preko potrebnu analizu mehanike iza alata koje svakodnevno koristimo i nudi drugačiji pogled na digitalno okruženje.  Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

    ٢ س ١٠ د
  6. „Previše nagrada smo dobili, pa sam htio srušiti sve i krenuti od nule" | Damir Urban | Agelast 340

    ٧ يونيو

    „Previše nagrada smo dobili, pa sam htio srušiti sve i krenuti od nule" | Damir Urban | Agelast 340

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rs Gost 340. epizode našeg podkasta je Damir Urban, hrvatski pevač i kantautor čije se pesme već tri decenije slušaju i izvode širom regiona.  Važi za izrazito autentičnog umetnika koji dosledno gradi sopstveni muzički i estetski izraz, bez podilaženja trendovima i standardima industrije. Kao autora i izvođača, karakterišu ga snažna emotivnost i ekspresivnost, a kroz introspektivne tekstove često istražuje lične i egzistencijalne teme. Upravo ta kombinacija ličnog i univerzalnog, njegove pesme čini vanvremenskim i jednako relevantnim različitim generacijama slušalaca. Dolazi iz Rijeke, grada čija je rok scena osamdesetih bila jedna od najživljih u bivšoj Jugoslaviji. Sa šesnaest godina je osnovao prvi bend „La Bellona“, a onda je 1986. bio među osnivačima grupe Laufer, jednog od najznačajnijih hrvatskih rok bendova devedesetih. Kao pevač, tekstopisac i koautor muzike, sa bendom je objavio dva albuma sa hitovima „Budi moja voda" i „Svijet za nas". Nakon raspada Laufera, Damir kreće u solo karijeru. Uz pratnju benda „Urban & 4“, objavio je sedam studijskih i tri lajv albuma, izgradivši slojevit i prepoznatljiv solo opus. Debitantski album „Žena dijete" iz 1998. kritika je proglasila albumom godine u Hrvatskoj, a pesme „Black Tattoo", „Odlučio sam da te volim" i „Mala truba" brzo su postale omiljene među publikom.  Višestruki je dobitnik nagrade Porin, najznačajnijeg hrvatskog muzičkog priznanja, u više od šest kategorija, uključujući pesmu godine, najbolji rok album i najbolju mušku vokalnu izvedbu. U dva navrata, 1999. i 2015. godine, odbio je da primi Porin za najbolji alternativni rok album, smatrajući da ne pripada toj kategoriji i da nominacijom u njoj oduzima prostor muzičarima koji zaista jesu alternativa. Povod za ovaj razgovor je i veliki koncert na otvorenom zakazan za 14. jun u Luci Beograd, na kojem Urban sa bendom i gudačkim kvartetom obeležava 30 godina solo karijere. Karte za koncert možete da kupite ovde: 1. https://new.gigstix.com/event/urban-4-i-gudacki-kvartet-beograd-14-jun-2026/2. https://cooltix.rs/event/69e891796886813a5c72cdaf Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.i...

    ٢ س ٨ د
  7. „Nadmoć Zapada nad Istokom nije počela od oružja, nego od znanja." | Mirko Dautović | Agelast 339

    ٣١ مايو

    „Nadmoć Zapada nad Istokom nije počela od oružja, nego od znanja." | Mirko Dautović | Agelast 339

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rs Zapad, Istok, Treći svet, Bliski i Daleki istok, pojmovi su koje svakodnevno koristimo, a čije poreklo većina nas retko preispituje. Iako zvuče kao geografske odrednice, te podele su političke, nastale u konkretnom istorijskom trenutku i sa konkretnim ciljem: da objasne i opravdaju dominaciju jednog dela sveta nad drugim. Kako je taj pogled nastao, tema je ovonedeljne epizode. Putopisi su oblikovali sliku o „civilizovanom zapadu“ i „zaostalom istoku“, koja je dodatno učvršćena kroz naučni rasizam. Sve to je poslužilo kao podloga trgovačkim kompanijama i kolonijalnim administracijama da uspostave vojnu, ekonomsku i političku kontrolu nad teritorijama čije je stanovništvo unapred označeno kao manje vredno. O tome kako su putopisi, naučne ekspedicije i trgovačke kompanije oblikovale način na koji zapadne imperije gledaju na ostatak sveta, te šta nam to govori o odnosima moći koji i danas oblikuju međunarodnu politiku, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa Mirkom Dautovićem. Mirko Dautović je analitičar i profesor međunarodnih odnosa, specijalizovan za imperijalizam, orijentalizam i postkolonijalnu teoriju. Dolazi iz Beograda, na Kembridžu je završio master iz međunarodnih studija, a profesor je na Webster univerzitetu u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana. Dautović priču o imperijalnim očima smešta u širi kontekst nastanka modernog sveta. Druga polovina 17. i čitav 18. vek donose preokret: velika istočna carstva počinju da slabe, Osmanlije trpe poraz u Velikom bečkom ratu, Mogulska Indija se raspada posle smrti cara Aurangzeba, a Zapad prvi put dobija priliku ne samo da posmatra, nego i da prodre u istočne teritorije. Istovremeno, rađa se kapitalizam i sa njime potreba za širenjem tržišta. Rani kapital traži prostor za ekspanziju, nove pomorske puteve, nove sirovine i nove potrošače. Vasko de Gama otvara put do Indije, naučne ekspedicije premervaju planetu, a Karl Linej u „Sistemu prirode" klasifikuje celokupan živi svet, uključujući ljude, koje deli na četiri rase. Nauka ne služi samo saznanju, nego i uspostavljanju reda koji odgovara onima koji ga finansiraju. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

    ٢ س ٤٤ د
  8. „Najskuplje i najveće blago je učiti decu slobodi" | Violeta Kecman | Agelast 339

    ٢٧ مايو

    „Najskuplje i najveće blago je učiti decu slobodi" | Violeta Kecman | Agelast 339

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev U okviru našeg specijala o medijskoj pismenosti, problemu poverenja u medije, novog medijskog okruženja, razvoja tehnologija i, na kraju, budućnosti medija, u sredu u 20č vam stiže nova epizoda! Gošća je dr Violeta Kecman, profesorka srpskog jezika i književnosti, autorka knjige "Medijska pismenost i kritičko mišljenje", a kreirala je i gimnazijski program o medijskoj pismenosti.  Da bismo, uopšte, mogli da probamo da damo odgovore na sva pitanja koja nas u medijima muče danas moramo, pre svega, da se okrenemo osnovama i da razumemo njihovu ulogu i važnost u društvu. Danas možda i više nego ikada do sada. Šta su mediji, tačno? Potom, šta je uopšte pismenost, a onda i medijska pismenost? Šta je kritičko mišljenje? Kako ga definišemo, kako ga razvijamo i kakve ono ima veze sa medijskom pismenošću? Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

    ٢ س ٤٦ د
مشاهدة الكل (٣٧١)

٥
من ٥
‫٢٢٨ من التقييمات‬

حول

Najstarija priča na svetu je mit o potrazi. Čovek otkako postoji, on traga. Traganje može da bude prostorno, ali traganje može da bude i unutrašnje. Tragamo za srećom, za identitetom, tragamo pokušavajući da odgovorimo na mnoga pitanja. Kroz razgovore i putovanja, ovo je moja potraga, moj pokušaj da pobegnem od besmisla.Agelast podcast je projekat Galeba Nikačevića.

المعلومات

  • صناع العمل
    Galeb Nikačević Hasci-Jare
  • سنوات النشاط
    ٢٠١٩ - ٢٠٢٦
  • الحلقات
    ٣٧١
  • التقييم
    ملائم
  • حقوق النشر
    © All rights reserved
  • موقع البرنامج على الويب
    Agelast podcast

قد يعجبك أيضًا