Elektrifikacija 2.0

Centar za unapređenje životne sredine

Ako pogledamo nekih 130 godina u prošlost, možemo videti da je Nikola Tesla započeo jednu neverovatnu promenu – proizvodnju čiste energije na Nijagarinim vodopadima. Međutim, čista energija je ostala nedosanjani san. Danas je pred nama novi talas elektrifikacije, ovog puta čistom, obnovljivom, energijom. Upravo zbog toga smo podkastu dali ovako simboličan naziv – Elektrifikacija 2.0. Bavićemo se temama poput uštede energije, proizvodnje struje za sopstvene potrebe, a pratićemo i najnovija tehnološka i tehnička rešenja iz ove oblasti. Šaljite nam predloge o temama koje vas zanimaju!

  1. Apr 15

    Elektrifikacija 2.0: Prozjumeri toplotne energije

    U novoj epizodi podkasta Elektrifikacija 2.0, Vladan Šćekić razgovara sa Slobodanom Jerotićem, mašinskim inženjerom i stručnjakom za daljinsko grejanje, o ideji koja na prvi pogled deluje paradoksalno, ali u suštini logično: da građani ne budu samo potrošači toplotne energije, već i njeni proizvođači. Dok je koncept prozjumera u električnoj energiji već poznat, ova epizoda otvara pitanje njegovog proširenja na toplotnu energiju, posebno u kontekstu sistema daljinskog grejanja koji su dominantni u urbanim sredinama u Srbiji. Otkrivamo: Kako koncept kupca-proizvođača može da funkcioniše u sistemima daljinskog grejanja,Šta je daljinsko grejanje pete generacije,Zašto je lokalni nivo ključan za razvoj novih energetskih modela,Koje su tehničke i organizacione pretpostavke da jedna zgrada ili institucija postane toplotni prozjumerKako funkcioniše odnos između građana i toplana u novom modelu i zašto taj odnos ne mora biti konfliktanKako kombinacija toplotnih pumpi, solarnih sistema i daljinskog grejanja može smanjiti troškoveKo su idealni kandidati za primenu modela toplotnog prozjumeraNa koji način finansijski i društveni efekti zajedno oblikuju isplativost ovakvih projekataPoseban deo razgovora posvećen je analizi konkretnog modela razvijenog u Somboru, gde je razrađen koncept uvođenja toplotne pumpe u jednu školu kao baznog izvora energije. Kroz taj primer vidimo kako relativno mali kapacitet može pokriti većinu potreba za grejanjem, zahvaljujući pažljivoj optimizaciji sistema i razumevanju realnog profila potrošnje. U kombinaciji sa dodatnim korisnicima, poput gerontološkog centra koji se nalazi u istoj ulici, ovaj model pokazuje kako višak energije može postati resurs, a ne gubitak, i kako lokalne mreže mogu funkcionisati kao fleksibilni energetski sistemi. U širem kontekstu, epizoda otvara pitanje energetske bezbednosti i strukture postojećeg sistema u Srbiji, koji je i dalje dominantno zasnovan na fosilnim gorivima. Kroz istorijske primere i savremene izazove, ukazuje se na potrebu za diversifikacijom izvora energije i većim učešćem obnovljivih izvora koji se proizvode lokalno. Upravo tu se pojavljuje prostor za razvoj građanske energije i modela koji kombinuju centralizovane sisteme sa decentralizovanom proizvodnjom. Ova priča se prirodno nadovezuje na postojeće globalne energetske trendove, gde se nakon perioda dominacije velikih sistema ponovo vraćamo lokalnim, fleksibilnim rešenjima. Kao što su prvi elektroenergetski sistemi bili lokalni i ograničeni na male zajednice, tako se i danas, kroz koncept energetskih zajednica i prozjumera, vraćamo ideji da energija može biti proizvedena, upravljana i deljena bliže mestu potrošnje. Ako želite da razumete kako daljinsko grejanje može postati dvosmeran sistem, kako građani mogu aktivno učestvovati u proizvodnji energije i zašto se energetska tranzicija ne dešava samo na nivou države, već i u zgradama, ulicama i gradovima, ova epizoda donosi detaljan i analitičan uvid u jedan od mogućih pravaca razvoja energetike u Srbiji.

  2. Apr 3

    Elektrifikacija 2.0: Ko je upalio prvu sijalicu u Beogradu?

    Kako Beograd, bez novca, bez sistema i bez jasnog plana uspeva da uvede struju na kraju 19. veka - i šta nas ta priča uči?U novoj epizodi podkasta Elektrifikacija 2.0, Vladan Šćekić razgovara sa Zoricom Civrić, iz Muzeja nauke i tehnike, i vraćaju se u vreme prve elektrifikacije Beograda, period kada električna energija nije bila izvesnost, već rizična odluka.Razgovor ide dalje od uobičajene priče o „uvođenju struje“. Elektrifikacija se sagledava kao deo društvenog, političkog i infrastrukturnog projekta u kome su se preplitali interesi države, privatnog kapitala, nauke i svakodnevnog života građana.Otkrivamo:• Kako je Beograd, uprkos ograničenim resursima, uspeo da napravi iskorak ka modernom dobu i uvede električnu energiju• Zašto elektrifikacija nije bila samo tehničko pitanje, već i pitanje politike, finansija i upravljanja• Gde je u toj priči Nikola Tesla koji je tada posetio Beograd,• Kakvu su ulogu imali strani investitori u razvoju infrastrukture• Zašto je tramvajski saobraćaj bio ključan za razvoj električne mreže• Kako je izgledao prelaz sa petrolejskih fenjera na električno osvetljenje i koji su bili najveći izazovi tog procesa• Ko su bili ključni akteri - od Vladana Đorđevića do Đorđa Stanojevića, i kakve su sve odluke donosiliPoseban deo epizode posvećen je razumevanju kako su prvi elektroenergetski sistemi zapravo funkcionisali — kao izolovane, lokalne mreže, bez međusobnog povezivanja. Ova rana faza razvoja otvara zanimljivu paralelu sa savremenim konceptima decentralizovane proizvodnje i energetskih zajednica.Razmatramo i širi kontekst modernizacije Beograda krajem 19. veka - od vodovoda i kanalizacije, do javne rasvete, i kako su ove infrastrukture razvijane paralelno, često kroz improvizaciju, ali uz jasnu ambiciju da grad postane moderan evropski centar.Ako želite da razumete kako su nastajali prvi energetski sistemi u Srbiji, koliko su odluke o infrastrukturi zapravo političke i zašto istorija elektrifikacije danas zvuči iznenađujuće poznato — ova epizoda donosi analitičan i detaljan pogled na početke elektrifikacije u Srbiji.

  3. Mar 16

    Elektrifikacija 2.0: Energetska efikasnost između javnog dobra i privatne koristi

    Zašto je energetska efikasnost mnogo više od tehničkog pitanja i zašto o njoj moramo govoriti kao o razvojnoj i društvenoj temi?U ovoj epizodi podkasta Elektrifikacija 2.0 razgovaramo, sa Aleksandrom Macurom iz RES fondacije, o tome kako Srbija troši energiju, zašto kasnimo u unapređenju efikasnosti i kako su dizajnirane javne šeme subvencija koje danas oblikuju energetsku tranziciju.Razgovor ide izvan uobičajene priče o izolaciji i prozorima. Energetska efikasnost se sagledava kao pitanje pravednosti, poverenja u institucije, kvaliteta javnih politika i dugoročnih budžetskih odluka koje će plaćati i buduće generacije.Otkrivamo:• Šta znači energetski intenzitet i zašto Srbija i dalje troši više energije po jedinici BDP-a od evropskog proseka.• Zašto problem efikasnosti ne počinje samo u domaćinstvima, već i u proizvodnji električne energije i u sistemima grejanja.• Koje su ključne prepreke za ulaganja i zašto finansijski podsticaji nisu dovoljni bez standarda, zabrane loših tehnologija, ESCO modela i edukacije.• Kako funkcioniše program „Čista energija za građane“, kako se finansira i kakve rezultate daje.• Koje mere građani najčešće biraju i da li model „ko prvi dođe, prvi dobije“ vodi ka pravičnoj raspodeli sredstava.Drugi deo epizode posvećen je projektu „Javni ESCO“, planiranoj sanaciji oko 600 višeporodičnih zgrada na daljinskom grejanju. Razmatramo kako ESCO pristup funkcioniše u praksi, zašto je važna uloga institucionalnog posrednika i da li finansijska konstrukcija sa oko 50% javnog sufinansiranja otvara ozbiljna pitanja prioriteta i pravičnosti. Da li se time ubrzava tranzicija ili se dodatno podržava već privilegovani deo stanovništva?Razmatrali smo i kako energetsko siromaštvo ima izraženu rodnu dimenziju, zašto su žene, posebno u samohranim i starijim domaćinstvima, češće socijalno ugroženije i dodatno izložene posledicama boravka u energetski neefikasnim i zagađenim domovima. Kratko smo se osvrnuli i na situaciju u regionu, uključujući primere subvencija i ESCO modela u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.Ako želite da razumete kako funkcionišu subvencije, čiji su troškovi, a čije koristi od energetske efikasnosti i šta bi moglo da se unapredi u postojećim modelima, ova epizoda donosi analitičan i argumentovan pogled na jednu od ključnih tema energetske tranzicije u Srbiji.

  4. Mar 14

    Elektrifikacija 2.0: Da li je Srbija spremna za nuklearnu energiju?

    U novoj epizodi podkasta „Elektrifikacija 2.0“ prvi put smo se ozbiljno bavili nuklearnom energijom, od samih osnova. Ako želite da shvatite zašto se danas o nuklearnoj energiji toliko govori i šta to znači za Srbiju, ova epizoda je dobar uvod.Razgovarali smo o tome šta je nuklearna energija, kako funkcioniše u praksi, koje su njene prednosti, poput stabilne proizvodnje i niskih emisija CO₂, ali i pitanja koja se ne mogu zaobići, od bezbednosti i otpada, do cene i poverenja u institucije. Osvrnuli smo se i na različite tipove reaktora, uključujući i male modularne reaktore, o kojima se danas često govori kao o rešenju za budućnost.Razgovor smo proširili i na širi kontekst - kako se nuklearna energija koristi u svetu i Evropi, kao i kakva je situacija u našem okruženju.Važan deo epizode posvećen je i našem prostoru. Vratili smo se u period Instituta Vinča i jugoslovenskog nuklearnog programa, kroz godine moratorijuma, pa sve do današnjih odluka koje ponovo otvaraju pitanje nuklearne energije u Srbiji.Ovo je epizoda za sve koji žele da razumeju širu sliku. Nuklearna energija nije tema koja se tiče samo stručnjaka i strategija na papiru, već pitanja kakav energetski sistem gradimo i ko u njemu donosi odluke. Ako vam je makar jednom prošlo kroz glavu da li je nuklearna energija realna opcija za Srbiju, koliko je bezbedna i šta sve stoji iza tih odluka, ova epizoda je pravo izbor za početno informisanje.

  5. Mar 13

    Elektrifikacija 2.0: Mladi, energija i sloboda da proizvodiš svoju struju

    Razgovarali smo sa Nenadom, 25-godišnjim prozjumerom i članom energetske zadruge, koji je odlučio da pređe sa znatiželje na akciju — i počeo da proizvodi zelene kilovat-sate za svoje domaćinstvo.U ovoj epizodi razgovaramo o onome što se retko čuje: šta za jednog mladog čoveka znači odluka da postane prozjumer? Da li je to samo tehnologija, ili mnogo veći lični proces — hrabrost, sumnje, učenje, podrška porodice i osećaj odgovornosti prema budućnosti.Kroz razgovor prolazimo put od prvog „klik“ trenutka kada se rodila ideja da može da proizvodi svoju energiju, pa sve do današnjih izazova, ušteda, navika, očekivanja i uloge mladih u energetskoj tranziciji u Srbiji. Govorimo o pogrešnim predstavama o čistoj energiji, realnim barijerama za mlade, generacijskim razlikama i mentalnim kočnicama koje nas sputavaju da zakoračimo u praksi, a ne samo u teoriji.Nenad otkriva šta ga je najviše motivisalo, ko ga je podržao (a ko baš i nije), šta mu je najviše nedostajalo kada je kretao u sve ovo i kako danas vidi svoju misiju.U poslednjem delu epizode razgovaramo o budućnosti:šta njegova generacija vidi, čemu se nada, čega se plaši i zašto veruje da mladi mogu da postanu pokretači najveće energetske promene u istoriji Srbije.Ako vas zanima kako izgleda put jednog mladog prozjumera — od prvog pitanja do prvog kilovat-sata — ovo je epizoda za vas.Ovaj podkast je izradio Centar za unapređenje životne sredine, u okviru projekta „Klima i energija u rukama građana“. Ove aktivnosti su deo EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.

  6. Mar 12

    Elektrifikacija 2.0: Kada najmanji molekul pokrene revoluciju: vodonik između nauke i tržišta

    Šta zapravo znači kada kažemo: vodonik u energetici? Zašto se o njemu sve više govori kao o ključu energetske tranzicije – i ako je toliko dobar, zašto ga već ne koristimo masovno?U novoj epizodi podkasta Elektrifikacija 2.0 razgovaramo sa dr Jasminom Grbović Novaković, naučnim savetnikom Instituta Vinča i rukovodiocem Centra izuzetnih vrednosti za vodoničnu energetiku i obnovljive izvore energije od koje ćemo saznati:- zašto je vodonik toliko važan,- šta znače pojmovi poput zelenog, sivog i plavog vodonika,- kako se vodonik proizvodi, skladišti i transportuje,- bezbednost, isplativost i izazovi masovne primene,- kako izgleda vožnja automobila na vodonik,- razvoj infrastrukture i „vodoničnih dolina“ u Evropi,- potencijal Srbije da postane deo vodonične revolucije.Odgovaramo na ova i mnoga druga pitanja, razgovaramo o trenutnim pilot projektima, zakonodavstvu i budućnost vodonika u Srbiji i svetu u narednih 5, 10, pa čak i 20 godina! 🌍Ne propustite ovu epizodu ako želite da razumete kako vodonik može transformisati energetiku i doprineti održivoj budućnosti! 🎙️Ovaj podkast je izradio Centar za unapređenje životne sredine, u okviru projekta „Klima i energija u rukama građana“. Ove aktivnosti su deo EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.

  7. 10/02/2025

    Elektrifikacija 2.0 - Zašto ne sija Sunce za stambene zajednice

    Godinu i po dana nakon što smo prvi put otvorili temu prozjumera u stambenim zajednicama – situacija se, nažalost, nije mnogo promenila. Na Novom Beogradu, u jednoj zgradi sa 28 stanova, solarna elektrana snage 15 kW (18 kWp) je izgrađena, ali i dalje nije priključena na mrežu. Šta se desilo? Zašto procedure traju toliko dugo? Kako izgleda put jedne stambene zajednice od ideje do realizacije statusa kupca-proizvođača?U ovoj epizodi razgovaramo sa Rastislavom Kragićem iz stambene zajednice u Bloku 45, koji je sa nama podelio svoje iskustvo – od prvog sastanka sa komšijama, preko donošenja odluke i finansiranja projekta, pa sve do procedure priključenja.U ovoj epizodi podkasta ćete saznati:• kako su stanari jedne zgrade zajednički odlučili da izgrade solarnu elektranu,• koji su bili najveći izazovi u dogovoru, a koji su najčešći razlozi za skepticizam ili odustajanje,• kako se bira veličina elektrane i planira raspodela proizvedene energije,• kako pažljivo postaviti solarnu elektranu na ravan krov zgrade stare 50 godina,• zašto elektrana ne radi i više od godinu dana nakon završetka radova.• zbog čega stambene zajednice još uvek nemaju mogućnost direktne potrošnje proizvedene energije,• kako izgleda proces registracije prozjumera za stambene zajednice.Ako razmišljate o postavljanju solarne elektrane na svojoj zgradi (stambenoj zajednici), ovu epizodu obavezno pogledajte/slušajte – čućete sve važne detalje i korake u proceduri koji Vam mogu pomoći da skratite svoj put do prozjumerske stambene zajednice....Ovaj podkast je izradio Centar za unapređenje životne sredine, u okviru projekta „Klima i energija u rukama građana“. Ove aktivnosti su deo EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.”

  8. 09/15/2025

    Elektrifikacija 2.0 - Prozjumeri bez barijera: Kako otvoriti energetsko tržište za građane

    Da li građani i preduzeća koja proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe mogu imati bolje uslove? U ovoj epizodi podkasta „Elektrifikacija 2.0“, doc. dr Jelena Stojković Terzić sa Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu razgovara sa Vladanom Šćekićem iz Centra za unapređenje životne sredine o rezultatima prve detaljne studije o prozjumerima u Srbiji.🎙️ Šta ćete saznati u ovoj epizodi:- Koje su finansijske i energetske koristi statusa kupca-proizvođača- Koliko je prozjumera u Srbiji i kako stojimo u poređenju sa regionom i EU- 5 ključnih prepreka: regulatorne, institucionalne, ekonomske, društvene i tehničke- Uticaj prozjumera na mrežu, snabdevače i cene električne energije- Potencijal prozjumerstva za decentralizaciju, demokratizaciju i dekarbonizaciju energetike- Konkretne preporuke i planirane mere: kratkoročne (0–2 godine), srednjoročne (3–5 godina), dugoročne (5+ godina)- Da li postoji politička volja za pravednu energetsku tranziciju?🎧 Poslušajte i saznajte kako prozjumeri menjaju energetsku sliku Srbije i zašto je važno da se uključe i građani i privreda.Ovaj podkast je izradio Centar za unapređenje životne sredine, u okviru projekta „Klima i energija u rukama građana“. Ove aktivnosti su deo EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.”

See All (19)

About

Ako pogledamo nekih 130 godina u prošlost, možemo videti da je Nikola Tesla započeo jednu neverovatnu promenu – proizvodnju čiste energije na Nijagarinim vodopadima. Međutim, čista energija je ostala nedosanjani san. Danas je pred nama novi talas elektrifikacije, ovog puta čistom, obnovljivom, energijom. Upravo zbog toga smo podkastu dali ovako simboličan naziv – Elektrifikacija 2.0. Bavićemo se temama poput uštede energije, proizvodnje struje za sopstvene potrebe, a pratićemo i najnovija tehnološka i tehnička rešenja iz ove oblasti. Šaljite nam predloge o temama koje vas zanimaju!

Information

  • Creator
    Centar za unapređenje životne sredine
  • Years Active
    2023 - 2026
  • Episodes
    19
  • Rating
    Clean
  • Copyright
    © Centar za unapređenje životne sredine
  • Show Website
    Elektrifikacija 2.0