Agelast podcast

Galeb Nikačević Hasci-Jare

Najstarija priča na svetu je mit o potrazi. Čovek otkako postoji, on traga. Traganje može da bude prostorno, ali traganje može da bude i unutrašnje. Tragamo za srećom, za identitetom, tragamo pokušavajući da odgovorimo na mnoga pitanja. Kroz razgovore i putovanja, ovo je moja potraga, moj pokušaj da pobegnem od besmisla.Agelast podcast je projekat Galeba Nikačevića.

  1. "Kako se u nauci dolazi do najboljeg znanja?", filozofija etike i AI u obrazovanju, dr Vlasta Sikimić

    23h ago

    "Kako se u nauci dolazi do najboljeg znanja?", filozofija etike i AI u obrazovanju, dr Vlasta Sikimić

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Kako ljudi uče? Kako grupe uče? Zašto je grupa uvek pametnija od svakog pojedinca u njoj i zašto je važno da to razumemo? Koji je potencijal raznovrsne grupe ljudi u kojoj svako ima različita znanja i veštine i koje su potencijalne opasnosti ukoliko je grupa homogena, bez raznovrsnosti u znanjima i veštinama? I kako na taj način kreiramo "svoju" stvarnost ili padamo pod uticaj "tuđe" stvarnosti. I kakve to veze ima sa medijskim ekosistemom danas? Danas, ako se ne razume tehnologija, ako se nema svesti o tome kako funkcioniše algoritam iza ekrana i na kom principu radi veštačka inteligencija, zapravo se više uopšte ne razume ni uticaj modernih medija. Taj uticaj direktno oblikuje našu svakodnevicu, društvene odnose, a najviše obrazovanje i razvoj novih generacija. Medijska pismenost je suštinski prestala da bude lekcija iz jezika i postala je lekcija iz tehnologije. ​Upravo to je povod za novu epizodu Agelast specijala o medijskoj pismenosti, a gošća je dr Vlasta Sikimić, vanredna profesorka filozofije etike na Tehnološkom univerzitetu u Ajndhovenu. Njen rad u oblastima socijalne epistemologije i filozofije veštačke inteligencije otvara ključna pitanja o tome kako algoritmi menjaju način na koji društvo uopšte definiše istinu. Posebno je zanimljiv njen fokus na obrazovni sistem i projekte koji istražuju kako tehnologija, umesto da umrtvi kritičko mišljenje, može da se koristi za razvijanje intelektualnih vrlina kod mladih. ​Ovaj razgovor donosi preko potrebnu analizu mehanike iza alata koje svakodnevno koristimo i nudi drugačiji pogled na digitalno okruženje.  Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

    2h 10m
  2. „Previše nagrada smo dobili, pa sam htio srušiti sve i krenuti od nule" | Damir Urban | Agelast 340

    3d ago

    „Previše nagrada smo dobili, pa sam htio srušiti sve i krenuti od nule" | Damir Urban | Agelast 340

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rs Gost 340. epizode našeg podkasta je Damir Urban, hrvatski pevač i kantautor čije se pesme već tri decenije slušaju i izvode širom regiona.  Važi za izrazito autentičnog umetnika koji dosledno gradi sopstveni muzički i estetski izraz, bez podilaženja trendovima i standardima industrije. Kao autora i izvođača, karakterišu ga snažna emotivnost i ekspresivnost, a kroz introspektivne tekstove često istražuje lične i egzistencijalne teme. Upravo ta kombinacija ličnog i univerzalnog, njegove pesme čini vanvremenskim i jednako relevantnim različitim generacijama slušalaca. Dolazi iz Rijeke, grada čija je rok scena osamdesetih bila jedna od najživljih u bivšoj Jugoslaviji. Sa šesnaest godina je osnovao prvi bend „La Bellona“, a onda je 1986. bio među osnivačima grupe Laufer, jednog od najznačajnijih hrvatskih rok bendova devedesetih. Kao pevač, tekstopisac i koautor muzike, sa bendom je objavio dva albuma sa hitovima „Budi moja voda" i „Svijet za nas". Nakon raspada Laufera, Damir kreće u solo karijeru. Uz pratnju benda „Urban & 4“, objavio je sedam studijskih i tri lajv albuma, izgradivši slojevit i prepoznatljiv solo opus. Debitantski album „Žena dijete" iz 1998. kritika je proglasila albumom godine u Hrvatskoj, a pesme „Black Tattoo", „Odlučio sam da te volim" i „Mala truba" brzo su postale omiljene među publikom.  Višestruki je dobitnik nagrade Porin, najznačajnijeg hrvatskog muzičkog priznanja, u više od šest kategorija, uključujući pesmu godine, najbolji rok album i najbolju mušku vokalnu izvedbu. U dva navrata, 1999. i 2015. godine, odbio je da primi Porin za najbolji alternativni rok album, smatrajući da ne pripada toj kategoriji i da nominacijom u njoj oduzima prostor muzičarima koji zaista jesu alternativa. Povod za ovaj razgovor je i veliki koncert na otvorenom zakazan za 14. jun u Luci Beograd, na kojem Urban sa bendom i gudačkim kvartetom obeležava 30 godina solo karijere. Karte za koncert možete da kupite ovde: 1. https://new.gigstix.com/event/urban-4-i-gudacki-kvartet-beograd-14-jun-2026/2. https://cooltix.rs/event/69e891796886813a5c72cdaf Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.i...

    2h 8m
  3. „Nadmoć Zapada nad Istokom nije počela od oružja, nego od znanja." | Mirko Dautović | Agelast 339

    May 31

    „Nadmoć Zapada nad Istokom nije počela od oružja, nego od znanja." | Mirko Dautović | Agelast 339

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rs Zapad, Istok, Treći svet, Bliski i Daleki istok, pojmovi su koje svakodnevno koristimo, a čije poreklo većina nas retko preispituje. Iako zvuče kao geografske odrednice, te podele su političke, nastale u konkretnom istorijskom trenutku i sa konkretnim ciljem: da objasne i opravdaju dominaciju jednog dela sveta nad drugim. Kako je taj pogled nastao, tema je ovonedeljne epizode. Putopisi su oblikovali sliku o „civilizovanom zapadu“ i „zaostalom istoku“, koja je dodatno učvršćena kroz naučni rasizam. Sve to je poslužilo kao podloga trgovačkim kompanijama i kolonijalnim administracijama da uspostave vojnu, ekonomsku i političku kontrolu nad teritorijama čije je stanovništvo unapred označeno kao manje vredno. O tome kako su putopisi, naučne ekspedicije i trgovačke kompanije oblikovale način na koji zapadne imperije gledaju na ostatak sveta, te šta nam to govori o odnosima moći koji i danas oblikuju međunarodnu politiku, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa Mirkom Dautovićem. Mirko Dautović je analitičar i profesor međunarodnih odnosa, specijalizovan za imperijalizam, orijentalizam i postkolonijalnu teoriju. Dolazi iz Beograda, na Kembridžu je završio master iz međunarodnih studija, a profesor je na Webster univerzitetu u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana. Dautović priču o imperijalnim očima smešta u širi kontekst nastanka modernog sveta. Druga polovina 17. i čitav 18. vek donose preokret: velika istočna carstva počinju da slabe, Osmanlije trpe poraz u Velikom bečkom ratu, Mogulska Indija se raspada posle smrti cara Aurangzeba, a Zapad prvi put dobija priliku ne samo da posmatra, nego i da prodre u istočne teritorije. Istovremeno, rađa se kapitalizam i sa njime potreba za širenjem tržišta. Rani kapital traži prostor za ekspanziju, nove pomorske puteve, nove sirovine i nove potrošače. Vasko de Gama otvara put do Indije, naučne ekspedicije premervaju planetu, a Karl Linej u „Sistemu prirode" klasifikuje celokupan živi svet, uključujući ljude, koje deli na četiri rase. Nauka ne služi samo saznanju, nego i uspostavljanju reda koji odgovara onima koji ga finansiraju. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

    2h 44m
  4. „Najskuplje i najveće blago je učiti decu slobodi" | Violeta Kecman | Agelast 339

    May 27

    „Najskuplje i najveće blago je učiti decu slobodi" | Violeta Kecman | Agelast 339

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev U okviru našeg specijala o medijskoj pismenosti, problemu poverenja u medije, novog medijskog okruženja, razvoja tehnologija i, na kraju, budućnosti medija, u sredu u 20č vam stiže nova epizoda! Gošća je dr Violeta Kecman, profesorka srpskog jezika i književnosti, autorka knjige "Medijska pismenost i kritičko mišljenje", a kreirala je i gimnazijski program o medijskoj pismenosti.  Da bismo, uopšte, mogli da probamo da damo odgovore na sva pitanja koja nas u medijima muče danas moramo, pre svega, da se okrenemo osnovama i da razumemo njihovu ulogu i važnost u društvu. Danas možda i više nego ikada do sada. Šta su mediji, tačno? Potom, šta je uopšte pismenost, a onda i medijska pismenost? Šta je kritičko mišljenje? Kako ga definišemo, kako ga razvijamo i kakve ono ima veze sa medijskom pismenošću? Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

    2h 46m
  5. „Svi su mislili da idem u Berlin kao DJ, a ja išao da tučem beton." | Luton i Šćepa | Agelast 338

    May 24

    „Svi su mislili da idem u Berlin kao DJ, a ja išao da tučem beton." | Luton i Šćepa | Agelast 338

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rs Luton i Šćepa su jedan od traženijih DJ dua u regionu, a njihov put do šire prepoznatljivosti je fenomen koji spolja izgleda kao uspeh koji se desio preko noći.  Zapravo je desetogodišnja priča koja počinje na kućnim žurkama u u iznajmljenom stanu na Karaburmi u Beogradu.  Poznati su po tome što nastupe tretiraju kao celovečernje iskustvo koje pored muzike podrazumeva i tematske koncepte, scenografiju, kostime i plesače. Publiku su gradili postepeno, preko manjih klubova i većih festivalskih bina, pa to samostalnih nastupa koji se brzo rasprodaju.  Gosti naredne epizode našeg podkasta su Luka i Igor Šćepanović, braća i harizmatični DJ tandem poznati kao „Luton i Šćepa“. Njihova priča počinje u Čajniču, malom gradu u istočnoj Bosni. Tamo su počeli da se bave muzikom, najpre kao instrumentalisti. Luka je deset godina svirao bubnjeve u lokalnom kulturno-umetničkom društvu, dok je Igor uz bubnjeve svirao i bas gitaru.  Šćepa se prvi preselio u Beograd i upisao informatiku. Svirao je bas gitaru u bendu Organizam sa kojim je snimio dva albuma, paralelno gradeći karijeru programera. Četiri godine mlađi Luton, dolazi za bratom i upisuje isti fakultet, od kojeg uskoro odustaje da bi nastupao kao DJ, istovremeno radeći kao konobar.  Prvi javni nastup imali su 2017, u tadašnjem klubu „Rokanje“ u Beogradu. Odatle su se nizale žurke u „Dragstoru“, gde su napravili prvi tematski koncept, zatim rasprodata žurka u Hangaru pred više od hiljadu ljudi, sa odelima iz sedamdesetih i crvenom scenografijom, zatim Barutana i Muzej Jugoslavije.  Paralelno su nastupali na festivalima širom regiona, kao što su Exit, No Sleep, LoveFest i Mountain Music Fest na Divčibarama, gde već dve godine kuriraju Breza stage. Šira javnost je Šćepu upoznala kroz njegov Instagram profil „Šćepine vragolije“, putopisni dnevnik sa biciklističkih avantura na raznim krajevima sveta, sniman telefonom i bez scenarija. Taj neposredni dokumentarni format kasnije je preneo i na promociju DJ žurki, zajedno sa Lutonom. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

    1h 59m
  6. Kako knjige mogu pomoći da se kao društvo suočimo sa problemima? | Rumena Bužarovska | Agelast 337

    May 17

    Kako knjige mogu pomoći da se kao društvo suočimo sa problemima? | Rumena Bužarovska | Agelast 337

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rs Na Balkanu, živimo u društvima u kojima često postoji razlika između deklarisanih vrednosti i svakodnevne prakse. Iako se u javnom diskursu ističu ideje jednakosti, slobode i modernizacije, u odnosima su i dalje prisutni različiti oblici hijerarhije, nejednaka raspodela moći i generacijski nasleđena „pravila ponašanja“. Upravo taj jaz između zvaničnih društvenih narativa i stvarnog iskustva ljudi postaje važna tema savremene književnosti. Gošća naredne epizode našeg podkasta je Rumena Bužarovska, makedonska književnica koja u svojim delima dosledno istražuje svakodnevnicu savremenog čoveka, iz kritičkog i neretko ironičnog ugla. Njene priče i romani fokusirani su na odnose unutar braka i porodice, položaj žena u patrijarhalnom društvu, ali i tihe frustracije te neverbalizovane sukobe koji oblikuju živote ljudi.  Teme kojima se bavi imaju širi društveni značaj zbog toga što osvetljavaju realnost tranzicionih društava na Balkanu, te na vrlo slikovit i razumljiv način prikazuju univerzalne obrasce rodnih i društvenih odnosa. Piše o pritiscima društvenih normi na pojedinca i njegovim pokušajima da iz tih okvira izađe, otvarajući prostor za razgovor o identitetu, feminizmu i ličnoj autonomiji.  Rumena Bužarovska je rođena u Skoplju, delove odrastanja je provela u SAD-u, a u rodnom gradu danas je redovna profesorka američke književnosti i prevođenja na Filološkom fakultetu „Blaže Koneski“ Univerziteta „Sv. Ćirililo i Metodije“ u Skoplju.  Njene knjige su prevedene na više od 15 jezika, a priče iz zbirki „Moj muž“ i „Nikuda ne idem“ adaptirane su za pozorište u šest evropskih zemalja (Grčka, Mađarska, Severna Makedonija, Srbija, Hrvatska i Slovenija). Autorka je romana „Toni“, četiri zbirke kratkih priča: „Žvrljotine“, „Osmica“, „Moj muž“ i „Nikuda ne idem“, zatim zbirku eseja „Nakon Boga, Amerika“, te knjige za decu „Šta je videla bubamara“.  Priznata je i kao knjižavna prevoditeljica sa engleskog na makedonski, a prevodila je značajne autore kao što su Selindžer, Kuci, Kapote, O'Konor i Luis Kerol. Koorganizatorka je večeri pripovedanja ženskih priča „PičPrič“ i koautorka feminističkog podkasta „Radio Mileva“.  Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

    2h 26m
  7. Moć i uticaj medija: od istorije štampe i radija do veštačke inteligencije, dr Mirjana Nikolić

    May 13

    Moć i uticaj medija: od istorije štampe i radija do veštačke inteligencije, dr Mirjana Nikolić

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Feneomeni sa kojima imamo posla danas u savremenim medijima, iako izgledaju radikalno novo, nisu rođeni danas i nisu posledica današnjih tehnologija. Svako vreme je u skladu sa novim tehnologijama imalo pojedince i grupe koji su, uz političku volju autoritarnih režima instrumentalizovali njihovu moć radi osvajanja prednosti nad konkurencijom i pojačavanja propagandnog i političkog uticaja na javnost. Svaki put su se iz toga rađali zakonski okviri koji su te uticaje prepoznavali, uređivali, zabranjivali ili kontrolisali. Preduslov za to je uvek bila, pre svega, medijska pismenost onih koji donose odluke, ali i šire javnosti. Ne možemo da razumemo mediji kojim se bavimo ukoliko ne razumemo tehnologiju na kojoj počiva. Radio je, na primer, bila prva tehnologija koja je imala mogućnost prelaska nacionalnih granica i bio je zloupotrebljivan kao jedno od glavnih propagandnih oruđa Drugog svetskog rata, ali smo istovremeno prepoznavali i potencijal ovakvog medija za napredak civilizacije. Pitanje nikada nije bilo da li je tehnologija dobra ili loša, već motiva onih u čijim rukama se nalazi i obaveza koje imaju prema društvu u kojem nastaju. Zato je u novoj epizodi serijala o medijskoj pismenosti gošća rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu, dr Mirjana Nikolić. Ona pokriva brojne oblasti kada su u pitanju mediji,  između ostalog odnos medija i obrazovanja, etiku medija, istoriju medija, produkciju elektronskih medija, kao i umetnost i kulturu u medijima u funkciji evropskih integracija, ali i brojne drugr aspekte ove oblasti.  Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU. Autori su odgovorni za izbor i prezentovanje činjenica sadržanih u ovom podkastu kao i za mišljenja izneta u njemu, a koja ne moraju nužno biti mišljenja UNESCO-a ili Evropske unije i ne obavezuju Organizaciju. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

    2h 56m
  8. Kako su droge promenile tok Drugog svetskog rata? | Norman Ohler | Agelast 336

    May 10

    Kako su droge promenile tok Drugog svetskog rata? | Norman Ohler | Agelast 336

    Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rs Droge su bile duboko utkane u funkcionisanje Trećeg rajha, od metamfetamina koji je u obliku pervitina deljen vojnicima u milionima tableta, preko opioida i kokaina koje je Hitler primao svakodnevno, pa do eksperimenata sa psihodeličnim supstancama u koncentracionim logorima. Na tržištu nacističke Nemačke čak je postojala čokolada s dodatkom metamfetamina, namenjena domaćicama koje su morale da ostanu kod kuće, dok su im muževi bili na ratnim bojištima.  Uprkos tome što su Drugi svetski rat i nacistička Nemačka među najtemeljnije istraženim temama u istoriji čovečanstva, ovakve informacije su sve do 2015. godine javnosti bile nepoznate. Te godine je objavljena knjiga „Odvaljeni: Droge u Trećem rajtu“, koja je promenila način na koji gledamo period nacističke Nemačke, otkrivajući značajnu ulogu masovne upotrebe droga.   Autor ove knjige je Norman Oler, ekskluzivni gost naredne epizode našeg podkasta. Nemački pisac, novinar i scenarista je pet godina proveo u vojnim i državnim arhivima Nemačke i SAD, istražujući dokumente od kojih mnogi nisu otvoreni još od kraja Drugog svetskog rata, uključujući dnevnike Hitlerovog ličnog lekara, čoveka koji je sa firerom provodio više vremena nego bilo ko iz njegovog okruženja.  Olerov prvi roman, „Die Quotenmaschine“ iz 1995. bio je prvi hipertekstualni roman u svetskoj književnosti, dok je njegov drugi roman „Mitte“ nemački Špigl proglasio remek-delom. Bio je koscenarista za film „Palermo shooting“ Vima Vendersa. Svetsku slavu donela mu je knjiga o drogama u trećem Rajhu, najpoznatija po engleskom prevodu „Blitzed: Drugs in Nazi Germany“ i koja je prevedena na više od 30 jezika, uključujući i srpski. Njen svojevrsni nastavak je knjiga „LSD za mamu“ u kojoj Oler istražuje istoriju LSD-a, od nacističkih eksperimenata, preko programa CIA-e, pa do odluke da ovu supstancu da sopstvenoj majci oboleloj od Alchajmerove bolesti.  Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

    3h 5m
See All (367)

5
out of 5
228 Ratings

About

Najstarija priča na svetu je mit o potrazi. Čovek otkako postoji, on traga. Traganje može da bude prostorno, ali traganje može da bude i unutrašnje. Tragamo za srećom, za identitetom, tragamo pokušavajući da odgovorimo na mnoga pitanja. Kroz razgovore i putovanja, ovo je moja potraga, moj pokušaj da pobegnem od besmisla.Agelast podcast je projekat Galeba Nikačevića.

Information

  • Creator
    Galeb Nikačević Hasci-Jare
  • Years Active
    2019 - 2026
  • Episodes
    367
  • Rating
    Clean
  • Copyright
    © All rights reserved
  • Show Website
    Agelast podcast

You Might Also Like